Слушајте Sputnik
    Зидање куће

    Пет милиона нелегалних објеката у Србији

    CC0 / Pixabay
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 331

    У Србији има пет милиона нелегалних објеката, показују најновије процене Републичког геодетског завода (РГЗ).

    „До сада се веровало да је број бесправно изграђених објеката око милион и по, а РГЗ, захваљујући сателитском снимку Србије, ради на формирању регистра бесправно изграђених објеката и већ сада можемо да кажемо да ће тај број бити око пет милиона. У питању је огроман мртав капитал на који не може да се подигне хипотека нити може да се уложи у стартап бизнисе и слично“, објаснио је директор завода Борко Драшковић за РТС.

    Како се прецизира на сајту РГЗ, систем сателитских снимака уведен је превасходно ради реализације пројекта Масовне процене вредности непокретности, али се користи и у поступку озакоњења нелегално изграђених објеката.

    „На основу обрађених података за 60 одсто територије, утврђен је тренд по коме је број објеката који нису уписани у катастар непокретности или су знатно измењени у односу на уписане приближно једнак броју објеката који су уписани у катастар непокретности“, наводи се на сајту.

    Како додаје РГЗ, имајући у виду наведено и чињеницу да је тренутно у катастру непокретности уписано приближно 4,75 милиона објеката, долази се до закључка да постоји око пет милиона објеката који нису уписани у катастар непокретности, чак и под претпоставком да 10 одсто објеката евидентираних у Регистру објеката не буде предмет уписа у катастар непокретности.

    У РГЗ истичу да је, на основу до сада обрађених статистичких података, највише објеката који нису уписани у катастар непокретности на подручју општине Чачак, преноси Блиц.

    „Сличан тренд имају и општине Краљево, Суботица, Ваљево, Шабац, Зрењанин и Лозница. Интересантно је да за београдске општине Стари град и Врачар статистика не показује исти тренд, у тим општинама је веома мали број објеката који нису уписани у катастар непокретности“, наводе у РГЗ, пренео је Танјуг.

    Упитан како гледа на нове податке до којих је Завод дошао, специјални саветник у Привредној комори Србије Аца Поповић напомиње да бројку треба узети с резервом.

    „У статистичким базама умеју да се нађу дуплирани случајеви, има ту и различитих доградњи и ситних интервенција… Требало би направити детаљан увид у документацију да би се прецизније знало о чему говоримо“, упозорава Поповић.

    Тагови:
    дивља градња, нелегална градња
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога