Слушајте Sputnik
    Графикон, илустарација

    Италијански експерт: Балканским земљама треба бар 60 година да досегну БДП земаља ЕУ

    © Фото: freeimages/ilker.
    Економија
    Преузмите краћи линк
    6629

    Матео Бономи са Института за међународне односе из Рима сматра да ће земљама Западног Балкана бити потребно 60 до 100 година да досегну просечан бруто домаћи производ земаља Европске уније.

    Говорећи на дводневној међународној конференцији „ЕУ и Балкан: Повратак реалполитике“ у Медија центру, Бономи је констатовао да је политичка економија главна препрека за развој Западног Балкана у погледу демократије, владавине права, стабилности и препрека приближавању чланству ЕУ.

    Он је оценио да је криза на Западном Балкану диспропорционална снажној потреби тих земаља за интеграцијом са ЕУ.

    „Резултат је да су земље Западног Балкана нагомилале трговински дефицит са ЕУ од 97 милијарди евра, а паралелно су расли њихови дугови. Истовремено, помоћ долази из приступних фондова и она се креће од 40 милиона евра за Црну Гору до 200 милиона евра за Србију, што није довољно да се премости дисбаланс и поспеши развој земаља Западног Балкана“, сматра Бономи.

    Он је оценио да су све земље Западног Балкана зависне од ЕУ и да су, што се тиче економије, те земље већ део ЕУ, те се тако „72 одсто њихове трговине одвија са чланицама ЕУ, а између 75 и 90 одсто банкарског система држе европске банке — немачке, аустријске, италијанске, француске и скоро све балканске државе су усвојиле евро као своју валуту“.

    „Упркос томе, то не помаже Западном Балкану у развоју, и даље је далеко од бенефита европских интеграција. Процењује се да ће земљама Западног Балкана требати 60 до 100 година да досегну просечни бруто домаћи производ чланица ЕУ“, рекао је Бономи.

    Како каже, Србија и Босна и Херцеговина још увек нису досегле свој БДП из 1989. године, а Црна Гора је то успела тек прошле године.

    Он је упозорио да ће до средине века још два милиона људи напустити Западни Балкан, што се у економском погледу може одразити на смањење могућности за раст и развој, а у политичком, довести до нових дестабилности. Бономи је приметио и разлике у односу према бенефитима које доноси чланство у ЕУ, пренео је Танјуг.

    Каже да су највише скептични грађани Србије и Босне и Херцеговине, мање Црногорци, а најмање Албанци, те да је Албанија у протеклих 30 година удвостручила свој БДП.

    „Људи су све мање убеђени да ЕУ може да понуди решење за економске проблема“, рекао је он.

    Италијански експерт, који је радио на програмима „ЕУ, политика и институције“ и „Источна Европа и Евроазија“, посебно посвећен процесу интеграције Балкана и ЕУ, наглашава да ЕУ треба да се фокусира на економски развој и да политика проширења не може да се одвија без економског приближавања земаља.

    „ЕУ мора наћи начин да издвоји више средстава која би била пропорционална нивоу економске интеграције Западног Балкана и ЕУ“, рекао је Бономи.

    Сматра такође да ће Србија тешко без помоћи ЕУ успети да испуни све услове до 2023. године да би 2025. приступила ЕУ као што је најављено.

    Питање је, каже он, колико ЕУ тренутно може да подржи тај процес и да се више ангажује у региону јер је и њена будућност неизвесна. На питање шта би ЕУ имала од пријема земаља Западног Балкана, Бономи подсећа да је Западни Балкан окружен чланицама ЕУ и чланицама НАТО-а и да не би било добро да усред ЕУ „имамо црну тачку“, преноси Танјуг.

    „Западни Балкан се налази између најосетљивијих чланица ЕУ, у политичком, економском и безбедносном смислу, и не би смео бити изузет из ширег процеса консолидовања ЕУ, посебно ако хоћемо да спасимо ЕУ“, рекао је Бономи.

    Тагови:
    БДП, ЕУ, Матео Бономи, Западни Балкан, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога