Слушајте Sputnik
    Руке

    Одговара ли странцима да српски радник остане – без права

    © Фото : Pixabay
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1548
    Пратите нас

    Иако је најављено да ће статус радника на лизинг коначно бити законски регулисан, то се још није реализовало, а судећи према последњим дешавањима, Закон о агенцијском запошљавању неће бити скоро пред посланицима.

    Синдикатима је достављен у потпуности измењен текст из кога су избачене кључне одредбе које би требало да пруже правну заштиту радницима ангажованим на овај начин. Секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за Спутњик истиче да је уверен да иза најновијег пролонгирања и измена одредаба стоји Америчка привредна комора и Савет страних инвеститора.

    „Наша конкретна примедба је да нису усвојене неке ствари које су већ биле договорене на радној групи и на јавној расправи. Нажалост, Министарство рада понудило је сасвим нови текст који није усаглашен и на који имамо велике примедбе.“

    Министарство рада није прихватило одредбу да број запослених на лизинг у оквиру фирме мора бити строго ограничен. Тако би у будућности категорија запослених на неодређено време могла бити у потпуности замењена категоријом радника ангажованих искључиво по потреби, наводи Михајловић и истиче да већ сада постоје фирме у којима је више од 60 одсто радника управо ангажовано путем лизинга.

    „И они примају мању плату за око 30 до 40 одсто у односу на раднике који раде на неодређено. Ми се залажемо за то да се плате радника ангажованих путем агенција изједначе са платама осталих запослених ангажованих код предузетника на истим пословима. Сматрамо да број радника на лизинг не сме да прелази 10 одсто од укупног броја радника у фирми.“

    Истовремено, није прихваћена ни одредба да Агенције за запошљавање морају да имају оснивачки улог, чиме би био гарантован бонитет.

    „Једноставно не желимо да у Србији постоји око 50 малих агенција које не дају никакво обезбеђење ни гаранцију, које ће се преко ноћи гасити и где ће људи остајати без плата. То се у пракси већ дешавало, дешава се још, као што се догађа и да се отварају фантомске агенције које шаљу раднике на рад у иностранство, па онда више не знамо ни где су, радници буду преварени, враћају се о свом трошку, а ни ми ни држава нисмо могли да имамо било какав увид у рад тих агенција.“

    Наш саговорник наглашава да очекују да се у процедуру врати првобитан текст или да се поново сазове радна група која би евентуално радила на доради тог текста.

    Уколико предлог закона не буде враћен на јавну расправу, синдикати неће подржати његово усвајање у овој форми, каже Михајловић и не одбацује могућност да и поред тога Закон буде усвојен преко ноћи.

    „Али онда то не би био ни социјални дијалог нити би могли да кажемо да је Србија земља у којој важе права из социјалног дијалога нити да испуњавамо услове за кандидатуру за улазак у ЕУ.“

    Иначе, ангажовање радника на лизинг пракса је коју познају све европске земље. Међутим, њихов статус је комплетно регулисан законом, имају многа права и гаранције, а у неким државама радници ангажовани путем агенција остварују већу зараду од радника који су запослени по класичним основама. Такође, у европским земљама, број радника ангажованих путем агенција ограничен је на 10-15 одсто у односу на укупан број запослених у фирми.

    Србија је истовремено и једина европска земља у којој радници раде на лизинг, а да то није регулисано посебним законом.

    Спутњик је затражио да надлежни у Министарству рада прокоментаришу најновија дешавања у вези са Законом о агенцијском запошљавању, али до закључења овог текста одговор није стигао.

    Тагови:
    лизинг, права, закон, Радници
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога