Слушајте Sputnik

    Шест руских цеви руше украјинску блокаду (видео)

    © Tanjug / DUSAN ANICIC
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 3222
    Пратите нас

    Док трају преговори Москве и Кијева, уз посредство Брисела, око евентуалног наставка транспорта руског гаса до европских потрошача кроз Украјину, дешавања на гасној сцени Европе указују да је овај транзитни правац плавог енергента већ превазиђен.

    И украјински медији су пре неки дан објавили да је прекид транзита руског гаса кроз ову земљу све реалнији.

    Званичници обе стране, додуше, то не саопштавају тако изричито, јер „Нафтогаз” најављује да ће тражити да му „Гаспром” исплати више од 11 милијарди долара, а из руске компаније одговарају да пре закључивања новог уговора о транзиту треба решити све судске парнице.

    У међувремену, Украјина руски гас за своје потребе купује „из друге руке“, од препродаваца. А исто тако га купује и Данска, која је морала да смањи своју производњу, па им руско плаво гориво стиже преко посредника — Немачке. Андреас Ширенбек, немачки бизнисмен и директор једне од највећих немачких енергетских компанија „Унипер”, ових дана је отворено рекао да Европи у наредном период прети дефицит од 300 милијарди кубних метара годишње.

    Напредовање „Северног тока 2“

    Да кренемо најпре од Данске — тешко да ће њени политичари остати доследни антируској гасној кампањи у ситуацији када њихова привреда и грађани, дакле, гласачи, троше руски гас. Зато не чуди што аналитичари процењују да ће ова земља врло брзо издати све потребне дозволе за постављање цеви „Северног тока 2“ кроз њене територијалне воде.

    Овако отворена процена, која се не односи на наступајућу зиму 2019/20. године, као ни на то хоће ли „Гаспром“ од 1. јануара 2020. године у потпуности прекинути испоруке своје робе до европских купаца кроз Украјину, заправо указује на то да су гасне дилеме Европе нешто чиме се мора позабавити дугорочно. Јер, како је у „Енергији Спутњика” истакао стручњак за енергетику Милош Здравковић, гас који сада стиже и који би убудуће стизао преко ЛНГ терминала је скупљи од овог који се допрема кроз гасоводе. При томе, најскупљи је амерички ЛНГ. Истовремено, Русија, поред гасовода, гради и ЛНГ терминале, не само ка Европи, већ и према азијским купцима.

    Оно што кампања противника руског гаса у Европи није могла да заустави је напредовање градње гасовода „Северни ток 2“. Поред тога, цевовод „Турског тока“ већ се пуни гасом, а Бугарска, која је својевремено обуставила градњу „Јужног тока“, коначно је, свечано и званично, отпочела са градњом гасовода, којим ће се из Турске руски гас транспортовати ка Србији и даље ка европским потрошачима.

    Представници пројекта Турски ток контролишу производни процес
    CC0 / Turkstream
    Представници пројекта "Турски ток" контролишу производни процес

    Бугарски медији извештавају да је у понедељак, у присуству премијера Бојка Борисова, пуштено у експлоатацију проширење мреже за пренос гаса у Бугарској од границе према Турској до компресорске станице „Странџа“. Нова инфраструктура је неопходна за повезивање бугарског националног система за пренос гаса са гасоводом „Турски ток“.

    Градимо и омогућујемо Бугарској да врати своју позицију главног гасног чворишта. Зато смо нашим партнерима предложили да се тај ток зове ’Балкански ток‘“, рекао је Борисов, прецизирајући да је то „политички гасни ауто-пут, јер тамо где су велики економски интереси, нема ратова“.

    Присуство Мађарске

    Овим гасним ауто-путем ће, додуше, у Бугарску стизати 15,75 милијарди кубних метара гаса, а не 63, као што је било предвиђено „Јужним током“, што би свакако било и економски и политички много боље за ову државу. Баш због тога што је власт у Софији послушала противнике „Јужног тока“, Турска је добила могућност да постане гасно чвориште од Азије ка Европи.

    И код „Турског тока“, за који су Руси рекли да ће гас довести само до турске обале, до гасног хаба на турско-грчкој граници, па тек после правили договоре о проширењу мреже за пренос гаса и са Софијом и са Београдом (очигледно процењујући да су ове земље превише економски и политички слабе да саме изграде гасне конекције од гасног хаба у Турској преко Балкана до Мађарске) Бугарска је, опет, важила за најслабију карику на овој траси. Иако је било предвиђено да гасовод кроз Бугарску, као и кроз Србију, буде завршен до краја ове године, тек почетком септембра „Булгартрансгас“ је потписао уговор о изградњи гасовода кроз своју територију са саудијском компанијом „Аркад“. Сада је план да трасом од турске до српске границе гас крене крајем 2020. године.

    Турски ток
    © Фото : gazprom.ru
    Турски ток

    Своју деоницу гасовода Србија гради. А то што је у Бугарској, на свечаности поводом старта градње „Турског тока“, поред делегације Србије била и делегација Мађарске, сигнал је да ће и ова земља кренути у изградњу нове гасне конекције са Србијом.

    Бугари, пре свега њихов премијер Борисов, још се надају остварењу концепције бугарске Владе о стварању гасног хаба „Балкан“ у Бугарској, на обали Црног мора, где планирају и ЛНГ терминал за пристизање танкера са утечњеним природним гасом. Занимљиво је да и неки аналитичари сматрају да има шансе да се у наредним годинама „Гаспром“ одлучи да, поред већ постављене две цеви „Турског тока“ кроз Црно море, постави још две, па да их „скрене“ ка бугарској обали.

    Ако се има у виду да је капацитет украјинских гасовода 178 милијарди кубних метара гаса годишње, јасно је да збирни капацитети четири цеви „Северног тока“ (110 милијарди кубних метара) и две „Турског тока“ (31,5 милијарди кубних метара гаса годишње) остављају могућност да се из Русије гради још цевовода ка европским потрошачима, како би се надокнадила количина гаса која је текла кроз Украјину.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога