Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 4510
    Пратите нас

    Како је најављено из Владе Србије, до 50 хектара државног земљишта биће дато на коришћење онима који буду желели да се баве пољопривредом. Иако су стручњаци сагласни да је идеја одлична, сматрају да је пут до реализације дуг и проблематичан. Јер, није тешко доћи до њиве, питање је шта даље с њом...

    Већ неколико година прича се о томе да ће држава уступити пољопривредницима државна земљишта до 50 хектара, како би стимулисала повратак на села, упослила младе и створила конкуренцију између наших и фармера из Европске уније.

    Сада је најављено да ће земљишта бити уступљена дугорочно и без накнаде, али под условом да буду обрађивана и да имају доприносе.

    Узгој и сакупљање лубеница на територији Хабаровска
    © Sputnik / Игорь Онучин
    Једини услови су да њиве буду обрађиване и да имају доприносе.

    Како се наводи, тренутно се утврђује у којим деловима земље има највише слободног државног пољопривредног земљишта. Србија укупно има око 550.000 хектара, највише у Војводини, од којих је један део у процесу реституције, а током пописа утврђено је да има око 200.000 хектара који нису дати у закуп.

    Након пописа испитаће се какво је опште интересовање, па ће бити расписан јавни позив за све пољопривреднике од 18 до 60 година.

    Шта са државним њивама

    Међутим, стручњаци кажу да је то и даље само предлог и да много тога мора да се измени пре него што се оствари, као и да је питање да ли ће се земљишта давати на коришћење или у закуп.

    „С једне стране, ако држава поклони или да земљишта у закуп за неку месечну или годишњу надокнаду, то значи да домаћинства која преузимају земљишта на обраду морају да буду опремљена одређеним врстама пољопривредне механизације и да се баве том производњом. То не би требало да буду површине мање од пет хектара, да би постојала рентабилност и продуктивност у раду. С друге стране, добар потез државе може бити и да се упосле млади људи који не раде и да им се тачно одреди којом ће врстом производње да се баве. Онда држава може да им да субвенције“, резонује Душан Величковић, уредник пољопривредне емисије „Грозд“.

    Призор са села
    Алексей Мальгавко
    Пут до реализације идеје - дугачак и трновит.

    До земљишта неће моћи свако

    Првенствено, треба изменити и допунити Закон о пољопривредном земљишту, затим Правилник о давању у закуп и на коришћење државног земљишта, а треба и направити услове које пољопривредни извођач мора да испуни да би могао да добије земљиште на коришћење или у закуп. Такође, треба регулисати и пореску политику, како би они који су немарни према земљишту били кажњавани.

    Аграрни економиста Милан Простран каже за Спутњик да сумња да ће се предлог о уступању земљишта разматрати пре јесени.

    „Неће се то давати тек тако што неко каже да му треба 50 хектара, него ће морати да се испуне одређени услови — да то буде неко млађи, радно способан, да има озбиљну намеру да се тим послом бави, да има кућу, економско двориште, нешто од најосновнијег алата, јер 50 хектара се не може радити ручно. Морате имати бар машину или да сте у такозваним машинским прстеновима, па да 10 има заједничке тракторе, плугове, дрљаче, тањираче…“, објашњава за Спутњик Простран.

    Он, такође, оцењује да држава неће гарантовати продају производа.

    Предност малим и средњим пољопривредницима

    Простран сматра и да би давање државног пољопривредног земљишта на коришћење пре свега требало да се омогући малим и средњим пољопривредним произвођачима како би се подстакла конкурентност, јер код нас мали и средњи фармери, који имају између 0,5 и пет хектара, чини 80 одсто пољопривредних газдинстава. Они иначе не могу да дођу до државне земље због тога што немају довољно новца да плате закуп.

    „Ја сам заговорник да се малим и средњим фармерима да пољопривредно земљиште на коришћење од 10 до 20 година, с тим да се коректно односе према том земљишту и одрже или повећају његову плодност, па ако то испуне, да им се та земља да у трајно власништво“, каже Простран.

    Према речима Величковића, велики је проблем што у централној Србији има много ситних необрађених поседа, које велики пољопривредници немају интерес да обрађују, па разматра могућност да је идеја о уступању земљишта пољопривредницима усмерена и ка стављању тих поседа у функцију.

    Тагови:
    закуп земље, пољопривредно земљиште, државно земљиште, њиве, њива, пољопривреда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога