Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2140
    Пратите нас

    По узору на неке западноевропске земље, а на основу Нацртa закона о изменама и допунама закона о амбалажи, грађани ће плаћати кауцију приликом куповине хране упаковане у пластику, стакло, конзерве. Аутоматски се поставља питање: Ко ће то да плати?

    Филип Абрамовић, помоћник министра за заштиту животне средине у чијој надлежности је управљање отпадом на почетку јавне расправе (започете 21. фебруара), рекао је да је циљ министарства да се депозитни систем „не превали на грађане”.

    Да не плаћају грађани Србије

    „Да ли ће то утицати на повећање цене производа знаће се када будемо урадили економске анализе у наредних месец-два. Суштина депозитног система је смањење количине отпада и заштита животне средине. Први корак усмерен је на то да се повећа степен прикупљања”, истакао је тада Абрамовић.

    Јавна расправа трајаће, иначе, до 12. марта, што значи да до тада неће бити завршена економска анализа па морамо да се сложимо са питањем које је почетком ове недеље у Привредној комори Србије изрекао Александар Љубић, извршни директор Савета страних инвеститора, а који је надлежне упитао: Зашто се журило са објављивањем Нацрта?

    „Неопходно је да Радна група настави рад, да се ова област уреди на прави начин, а не ад хок, одлуком министра. У предлогу су сада само општа места, а све што је кључно остављено је да се реши подзаконским актима”, прокоментарисао је Љубић.

    Предлог је преурањен

    И остали привредници су у ПКС-у оценили да је предлог „преурањен, недовршен и да ствара велике проблеме у имплементацији”.

    Чини се да је највећа грешка то што се све оставља подзаконским актима. А сведоци смо, у разним секторима, да је поприлично закона усвојено а да подзаконска акта нису на време донета или, што је још горе, често буду донета тако да су „недоречена” или, а што је још горе, да су у супротности са самим законом чију примену треба да обезбеде или побољшају.

    У светлу предстојећих избора можда је министар Триван заиста непотребно пожурио да у свом мандату у процедуре усвајања пошаље и овај закон. Заборављајући на ону народну: Што је брзо то је и кусо.

    Без жеље да сумњамо у добру намеру креатора Нацрта закона о изменама и допунама закона о амбалажи и амбалажном отпаду предлажемо им да, ипак, пусте радну групу да заврши све анализе, како предложени систем одиста не би био ни на штету грађана (који би плаћали кауцију) ни на штету привреде, односно трговаца (који кауцију треба да врате па чак и у ситуацији када производ у тој амбалажи није купљен код њих).

    Треба, наравно, видети како у целу процедуру депозитног система за решавање проблема амбалажног отпада укључити и произвођаче самог тог отпада и привреду која у њега пакује своје производе.

    Искуства Западне Европе

    Искуства западноевропских земаља, од којих су неке овај систем увеле пре више од десет година, свакако су добродошла. На њих би радна група морала да обрати посебну пажњу да Србија не би поново правила почетничке грешке. Па када се све ово размотри потребно је видети колико се постојећи Нацрт уклапа у њихове закључке и колико ће нови закон допринети томе да се и у Србији коначно амбалажни отпад збрињава на најприхватљивији начин, који не угрожава животну средину.

    А само слање Нацрта у процедуре нека остане као један од првих задатака новој влади и новом скупштинском сазиву – после избора. Нека крену са екологијом.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    трошкови, закон, плаћања, плаћање, амбалажа, кауција
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога