Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    3602
    Пратите нас

    Сједињене Државе изградиле су економију засновану на глобалној потражњи за модерним производима и све већим дуговима домаћинстава и предузећа. Ова економија је на много начина била напредна и пружала је радна места и приходе милионима људи. Ипак, то је била „кућа од карата“, а Ковид-19 ју је срушио. Да ли је брз опоравак САД – илузија?

    Овако актуелну економску ситуацију у Америци види Џејмс К. Галбрајт, професор на Универзитету Тексас у Остину.

    У свом тексту под називом „Илузија брзог опоравка САД“, Галбрајт наводи да док протести потресају Сједињене Државе, лево оријентисани економисти загледани су у своје „кристалне кугле“.

    „Џејсон Фурман са Харварда, некадашњи председавајући Већа економских саветника америчког председника Барака Обаме, упозорио је демократе жељне да поразе председника Доналда Трампа на изборима у новембру, да ће се „најбољи економски подаци у историји ове земље“ појавити баш пре него што гласачи изађу на биралишта. И Пол Кругман у сличном маниру предвиђа „брз опоравак“ америчке економије. Канцеларија за буџет америчког Конгреса сагласна је са овим оценама, а и берза делује једнако оптимистично“, пише Галбрајт.

    Илузија брзог опоравка САД

    Математика, објашњава он, која стоји иза оваквог начина размишљања је једноставна. Канцеларија за буџет очекује да се реални БДП у другом кварталу смањи за 12%, а на годишњем нивоу за 40%. Али предвиђа скок од 5,4% у трећем кварталу, што резултира спектакуларним годишњим растом од 23,5%.

    То је засигурно могуће: већ у мају подаци о незапослености добили су повољан обрт, а изгледа да пад у другом кварталу можда неће бити тако лош као што је предвиђено. Али, чак и ако је Канцеларија у праву по обе тачке, БДП ће у време избора бити за седам процентних поена нижи од нивоа у првом тромесечју, а незапосленост би била вероватно далеко изнад 10 посто.

    „Претпоставимо да су оптимисти у праву око трећег квартала. Шта се даље дешава? Да ли ће се економија, приходи и послови опоравити, или ће остати у депресији, захтевајући нову револуцију - или тачније, нови „Нови договор“ да би се економија спасила?“, пита амерички професор.

    Самопоуздање да покрене Америку?

    Фурман, Кругман и Канцеларија конгреса, сматра Галбрајт, деле став да је пандемија економски шок, попут земљотреса или терористичких напада 11. септембра. То је поремећај чврсте структуре, одступање од нормалног раста. Да бисмо поново покренули Америку углавном је потребно самопоуздање, можда потпомогнуто стимулансом. Ако се потрошачи усмере на нову потрошњу, што овај модел „подстицајних удара“ диктира, тада ће предузећа оживети инвестиције и ускоро ће све бити поново добро.

    „Овако мејнстрим економисти левог центра размишљају о рецесији и опоравку бар од шездесетих година прошлог века наовамо. Али, игноришу се три велике промене у америчкој економији - глобализација, пораст услуга у потрошњи и запослености и утицај личних и корпоративних дугова. Шездесетих година прошлог века САД су имале уравнотежену економију која је производила робу и за предузећа и за домаћинства, на свим нивоима технологије, са прилично малим (и строго регулисаним) финансијским сектором“.

    Данас, истиче Галбрајт, САД производе за светско тржиште углавном напредне робе и услуге у секторима као што су ваздухопловство, информационе технологије, оружје, нафтна поља и финансије. И увози знатно више робе широке потрошње попут одеће, електронике, аутомобила и њихових делова него што је то било пре пола века.

    И док су аутомобили, телевизори и кућни апарати покренули потрошњу у шездесетим годинама прошлог века, много већи удео домаће потрошње данас иде у ресторане, барове, хотеле, одмаралишта, теретане, салоне, кафиће и салоне за тетоваже, као и на школарине и посете лекару. Десетине милиона Американаца раде у тим секторима. Коначно, потрошња америчких домаћинстава током шездесетих година била је подстакнута растућим платама. Али, од 2000. године плате су углавном стагнирале, а повећање потрошње од 2010. године подстакнуто је повећањем личних и корпоративних дугова. Вредности кућа данас у најбољем случају стагнирају и вероватно ће пасти у предстојећим месецима.

    Међутим, упозорава професор, мејнстрим економисти таквим питањима придају мало пажње. Уместо тога, претпостављају да инвестиције реагују на потрошаче, чија је потрошња диктирана једнако приходима и жељама. Разлика између „суштинског“ и „сувишног“ не постоји, а дужничка оптерећења углавном се игноришу.

    Неизвесна будућност, послови, плате

    Али, потражња за многим капиталним добрима произведеним у САД сада зависи од глобалних услова. Потражња за новим авионима неће се опоравити док је половина свих постојећих авиона приземљена. Светска нафтна индустрија не буши нове бушотине. Чак и код куће, иако постојећи грађевински пројекти могу бити завршени, планови за нове пословне зграде или тржне центре неће ускоро бити покренути. Како људи мање путују, аутомобили ће трајати дуже, па ће и потражња за њима, као и бензином, патити.

    „Суочени са радикалном несигурношћу, амерички потрошачи ће уштедети више и трошити мање. Чак и ако влада на неко време надокнади изгубљене приходе, људи знају да је стимулисање краткорочно. Оно што не знају је када ће доћи следећа понуда за посао или пак отказ.“

    У међувремену, дугови америчких домаћинстава - закупнине, хипотеке и заостале комуналне услуге, као и камате на образовање и кредите за аутомобиле - наставиће да се повећавају. Пад прихода од пореза и пореза на доходак подстиче америчку државу и локалне самоуправе да смање потрошњу, усложњавајући губитак радних места и прихода.

    Америчка економска ситуација је структурална и то није само последица Трампове неспособности или лоше политичке стратегије Ненси Пелоси, категоричан је Галбрајт.

    „Она је одраз је системских промена током 50 година које су створиле економију засновану на глобалној потражњи за напредним добрима и све већим дуговањима домаћинстава и предузећа. Ова економија је на много начина била напредна и пружала је радна места и приходе милионима, али је ипак била „кућа од карата“, а пандемија ју је срушила. „Поновно отварање Америке“ је, дакле, економска и политичка фантазија. Постојећи политичари жуде за опоравком раста, а дубина колапса омогућава неке краткорочне атрактивне бројеве. Али, ако их озбиљно схватимо - само ће се поставити позорница за нову рунду разочарења. Као што протести широм земље против системског расизма и полицијске бруталности показују, разочарање је тренутно у Америци сектор са великим степеном раста“, закључује Џејмс К. Галбрајт, професор на Универзитету Тексас у Остину.

    Тагови:
    коронавирус, пандемија, економија, Америка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога