Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21128
    Пратите нас

    После неуспешних преговора са Бугарском о изградњи хидротехничког комплекса Турну-Магуреле-Ницополе, румунска Хидроелектрика планира да гради нову хидроелектрану на свом делу Дунава, у Мацину. Пројекат је вредан 14 милијарди леја (непуне три милијарде евра).

    „Реч је о изузетно амбициозном пројекту, који заиста желимо, о изградњи нове хидроцентрале на Дунаву. До сада је било много дискусија, доста се причало о инвестицији Турну Магуреле-Ницополе. Али, прекогранична инвестиција увек захтева договор оба партнера. Открили смо да ствари не иду онако како смо желели. Зато ћемо покушати да искористимо румунски хидроенергетски потенцијал“, рекао је Богдан Бадеа, генерални директор румунске компаније Хидроелектрика на недавно одржаној конференцији о енергетским питањима, пренела је Е-нергиа.ро писање Агерпреса.

    Хидроелектрана
    Хидроелектрана биће саграђена на румунском делу Дунава

    Нова хидроцентрала ће бити завршена 2030.

    Бадеа није износио детаље али се, из инвестиционе стратегију компаније Хидроелектрик, види да је реч о Мацин хидроелектрани, која је укључена у стратегију Румуније. Kао година пуштања у рад предвиђена је 2030. Нова хидроелектрана треба да има инсталисани капаците од од 380 мегавата.
    Kао предности реализације хидроенергетског комплекса Мацин поред тога што је реч о локацији на румунском делу Дунава, Бадеа наводи да ће се електрична енергија производити из обновљивих извора. Уз то, истовремено ће бити обезбеђена вода за хлађење реактора нуклеарне електране Черна вода али и заштита од поплава и унапређење речног саобраћаја.

    У студији изводљивости, коју Хидроелектрика намерава да уради током наредне две године, треба детаљно да буду анализиране све алтернативне варијанте. Румуни не крију да им је најзанимљивији пројекат Ислаз-Сомови, која има боље техничке и економске показатеље од пројекта Мацин. Али, како пише портал www.emwsee.eu њен највећи недостатак је што су неопходни договори са суседним земаљама, Бугарском и делимично Србијом.

    Оно што Румуни треба да обезбеде је, наравно, финансирање пројекта. Хидроелектрика рачуна на привлачење неповратних европских средстава – 50 посто у укупној вредности пројекта из средства европских фондова, кроз подршку из Зеленог договора а остатак да финасира из сопствених извора.

    И Србија има своје пројекте

    Србија, која је током деведесетих година 20. века била суочена са рестрикцијама струје и проблемима са обезбеђивањем енергетске сигурности у новом веку, такоше, из фиока вади многе енергетске пројекте, међу којима је изградња Реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.

    Траже се потенцијални партнери, а јављају се и многи који у реализацији ове идеје виде могућност за обезбеђивање извора јефтине и увек доступне струје, која се може произвести баш онда када је на тржишту најпожељнија.

    Србији стужу понуде и(ли) обилазе је делегације из Русије, Норвешке, Kине, Немачке… Али, конкретних преговора, осим у изјавама неких наших политичара, није било.

    Хидроелектрана
    © Sputnik / Дејан Симић
    На сајту електропривреде Србије наведено је да изградњом ђердапских електрана хидропоптенцијал Дунава није исцрпљен

    На сајту електропривреде Србије наведено је да изградњом ђердапских електрана хидропоптенцијал Дунава није исцрпљен и да постоји план да се изгради хидроелектрана Ђердап 3. Електрана би била реверзибилно пумпно-акумулационо постројење, које би се градило на 1007. километру Дунава. Kонцепција решења састоји се у томе да се вода захвата из Ђердапског језера са коте 68 м, пумпа у горње предвиђене базене Песача и Бродица у време када електроенергетски систем Србије располаже вишком електричне енергије. У врховима оптерећења Ђердап 3 би радио као акумулациона електрана која обезбеђује неопходну снагу у систему и потребне количине енергије.

    Према информацијама из ЕПС-а предвиђено је да се реверзибилна хидроелектрана Ђердап 3 гради у три етапеа укупна снага предвиђена инсталисана снага за све три етапе је 2.400 МW.

    Енергетски стручњаци сматрају да је реч о веома исплативом пројекту. У преговорима о потенцијалним партнерима за изградњу РХЕ Ђердапа 3 Србија је најдаље отишла са немачком компанијом РWЕ. Али, 2010. године Румунска страна се побунила, тврдећи да би Ђердап 3, који би се градио само са српске стране утицао на експлоатацију система постојећих електрана Ђердап 1 и Ђердап 2.

    Актуализована прича о Ђердапу 3

    Сада, када Румуни планирају своју хидроелектрану, на својој обали Дунава, отвара се, свакако, и могућност да Србија поново актуелизује своју причу о Ђердапу 3. Две земље су у партнерству дужем од пола века до сада успевале да нађу заједнички језик. А Србији би нова зелена енергија из Ђердапа 3 свакако значила – не само за енергетску безбедност.

    У претходном веку снаге великих вода у Европи је углавном максимално искоришћене, попут пројеката изградње великих хидроелектрана на Дунаву – Ђердапа 1 и Ђердапа 2, где су снагу најдуже европске реке по проласку кроз Ђердапску клисуру партнерски искростиле Румунија и Србија. Реч је о пројектима који су осмишљавани и реализовани пре више од пола века а рад агрегата у српској ХЕ Ђердап 1 синхронизован је за испоруку електричне енергије на електропреносну мрежу 5. августа 1970. године.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    хидроелектрана, Румунија, Србија, Дунав, хидроцентрала
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога