Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    2446
    Пратите нас

    Кинески јуан би до 2030. могао да постане трећа највећа глобална валута, после долара и евра, сматрају аналитичари банке „Морган Стенли“. Удео јуана у светским резервама је тренутно испод 2 одсто, али ће у најгорем случају порасти на 5 одсто, a у најбољем и на 10 одсто.

    Аналитичари који се позивају на тренд раста у глобалној потражњи инвеститора за кинеским хартијама од вредности приметили су да је у јулу нето прилив страног капитала у кинеске обвезнице достигао 21,3 милијарде долара, највише од 2014. године, када је статистика први пут објављена. Укупна вредност обвезница страних инвеститора достигла је 360 милијарди долара, што је за 13,7 одсто више у односу на прошлу годину.

    Овај тренд ће у великој мери ојачати улогу јуана у међународној арени, наводи се у извештају „Морган Стенлија“. Финансијска мултинационална корпорација тврди да ће ове деценије портфолио инвестиције постати главни кинески канал за прилив капитала, док ће директне инвестиције пасти у други план.

    Јуан је био укључен у СДР валуту 2016. године и од тада су централне банке у неким земљама формирале резерве у кинеској валути. На крају 2019. године 70 централних банака имало је најмање неки јуан укључен у своје резерве, док их је 2018. било 60. Међутим, укупан удео јуана у глобалним девизним резервама не прелази 2 одсто.

    Према статистикама ММФ-а, у првом кварталу 2020. године удео долара у светским резервама износио је 61,9 одсто, удео евра 20,05 одсто, удео јуана 5,70 одсто, а удео фунте 4,43 одсто.

    Фактори који ометају интернационализацију јуана

    Како каже Љу Донгмин, шеф Центра за међународне финансије на Институту за светску економију и политику при Кинеској академији друштвених наука, постоји неколико фактора који ометају међународно прихватање јуана.

    „Тренутно је најважнији фактор који одређује интернационализацију јуана ниво отворености текућег рачуна. Кина га до сада није отворила у потпуности. Наравно, ово озбиљно ограничава интернационализацију јуана. Постоје и други фактори, укључујући и бесплатну конвертибилност јуана“.

    Од тога зависи и либерализација рачуна. Ако јуан не може слободно да циркулише, врло је тешко постићи потпуну либерализацију рачуна. Штавише, важну улогу игра ниво отворености кинеских финансијских тржишта. Ако су потпуно отворени, то може привући више страних инвестиција. На крају, такође је важно да кинеска економија одржава високе стопе раста у средњорочном и дугорочном периоду“.

    Аналитичари „Морган Стенлија“ верују да ће рачун Пекинга у блиској будућности постати дефицитаран. Како Кина настоји да промени модел раста своје економије, прелазећи са извоза на домаћу потрошњу, она ће неминовно апсорбовати више него што производи. Апсорпција се овде односи на потрошњу, инвестиције и државну потрошњу.

    Предвиђа се да ће дефицит кинеског рачуна бити минус 1,2 одсто њеног БДП-а до 2030. године. У том контексту, према „Морган Стенлију“, да би финансирала овај дефицит од 2025. до 2030. године, Кини је потребан нето прилив страног капитала од најмање 180 милијарди долара годишње.

    Да ли ће кинеско тржиште постати атрактивније за стране инвеститоре

    Љу Донгмин је истакао да фокус на постепено отварање рачуна и финансијских тржишта остаје непромењен и сложио се да су прогнозе „Морган Стенлија“ у вези са све већом улогом јуана у међународном финансијском систему оправдане.

    „Видимо да је добит на кинеским хартијама од вредности већа него на западним тржиштима. Стога страни инвеститори који улажу јуане на кинеско тржиште добијају већи приход од оних који инвестирају на западним тржиштима. Штавише, Кина активно реформише свој финансијски сектор и отвара финансијска тржишта. Тако да мислим да ће кинеско тржиште у будућности постати још атрактивније за стране инвеститоре. Коначно, кинеска економија показује стабилан раст. Све ово ствара услове за привлачење страног капитала“, каже Љу.

    Да би се супротставиле тренутној кризи, већина земаља са развијеним финансијским тржиштима покренула је политику са минималним или чак нултим каматним стопама, чинећи глобалне инвестиције мање профитабилним. Кина се суздржала од те праксе, одржавајући камате на вишем нивоу и генерално водећи оно што неки сматрају умереном монетарном политиком.

    Упркос сложеној међународној политичкој ситуацији, Пекинг предузима кораке како би олакшао да страни капитал приступи кинеском тржишту. Нова правила поједностављују бројне формалне процедуре и стандардизују могућности за стране инвеститоре да приступе различитим врстама тржишта хартија од вредности у земљи.

    Према извештајима, ове године укинута су и бројна ограничења за удео страног капитала у банкарству, осигурању и посредовању. Многе стране финансијске корпорације су се пријавиле за потпуну контролу над сопственим заједничким улагањима у Кини.

    „ЈП Морган“ је недавно постала прва корпорација која је добила потпуну контролу над својим пословањем у Кини. Остали главни светски играчи, укључујући „УБС Груп АГ“, „Номура холдинг“ и „Кредит свис“, следили су њихов пример.

    „Мислим да је прогноза сасвим оправдана, јер кинеска економија тренутно показује добре резултате. Борба против пандемије била је успешна, што кинеско тржиште чини привлачним за инвеститоре, који су и показали веће интересовање.“

    Тагови:
    економија, тржиште, инвестиције, капитал, јуан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога