Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 536
    Пратите нас

    Иако се све чешће може чути да се тржиште некретнина лагано „хлади“ те да се очекује пад цена квадрата, што због короне, што због генералног пада привреде и потрошње, истина је другачија. Познаваоци кажу да су цене некретнина веома стабилне, да је тражња већа од понуде и да јефтинији квадрат не треба ускоро очекивати. Све то потврђује и статистика.

    У последњих годину дана цена квадрата порасла је у просеку за 20 одсто. Расту је несумњиво кумовала тражња. Само у трећем кварталу ове године Републичком геодетском заводу достављено је 43.535 уговора што је 652 више него у истом периоду лане. У Новом Саду је промет порастао 25 одсто, а у Београду 15 одсто. Према подацима РГЗ, просечна цена квадрата староградње била је 997 евра, док је новоградња коштала 1.337 евра током првих шест месеци ове године. За квадрат старих станова у првом полугодишту прошле године требало је издвојити око 950 евра, а за нове 1.320 евра за квадрат.

    „Цена квадрата је у просеку порасла свуда у Србији и за последњих годину дана већа је за минимално 20 одсто. Претраживање категорије Продаја станова на нашем сајту само у октобру бележи значајан тренд раста, више од 70 одсто. Логично је да цене не падају докле год је тражња већа од понуде, а понуда јесте смањена и то пре свега половних станова“, казала је продукт менаџер сајта "Некретнине" Анита Пешић.

    Разлог за мању понуду је, тврди, значајан број станова у староградњи које још увек немају завршен процес уписа у катастар.

    „То наравно отежава како власницима тих станова, тако и агенцијама за посредовање некретнинама јер не могу да повећају понуду половних станова за прометовање. Заинтересовани купци станова, због мале понуде староградње преусмерени су у таквој ситуацији више на куповину нових станова, па тако новоградња има константну потражњу и станови се продају још у процесу изградње“, објашњава Пешић, за "Блиц".

    Све то, како додаје, резултује и даље стабилним ценама квадрата, те се и даље не очекује пад цена.

    И у београдској агенцији за некретнине, "Зидарт", сагласни су да у престоници неће скоро доћи до пада цена, такође, због премало станова на тржишту.

    „И даље на тржишту Београда има много више купаца него продаваца, тако да ће цене вероватно још да расту. Да би кренуле да падају морало би да се или прекине оволико досељавање или да се изгради много више станова, и то пре свега неке средње класе. Београду тим поводом недостају озбиљне инвестиције“, каже власник те агенције Душан Миркуловски.

    Како додаје, сведоци смо изградње нових насеља, где су скупље цене за средњу класу друштва. „Наша дијаспора доста купује овде станове јер често тамо где живе и раде немају услове да купе стан за неких 300 или 400 хиљада, па онда тај новац уложе у некретнине овде у Србији, а за те паре се овде може купити веома добар стан“, каже Миркуловски.

    С друге стране, Милош Митић, оперативни директор у "City Expert" сервису за промет некретнина, објашњава да суштински јесте дошло до благог „хлађења“ тржишта, односно да је корона зауставила раст цена до одређеног нивоа и то баш оних некретнина које имају цену која је далеко изнад тржишних, па је продаја тих некретнина приметно пала.

    „Укупан промет у трећем кварталу јесте пао за неких 15 одсто, али мислим да озбиљни продавци и купци и даље врло активно улазе у процес. Банке, с друге стране, дају јаку подршку да се тражња одржи, с обзиром на то да имају агресивне кампање за примамљиве стамбене кредите. Све агенције које су имале добар пословни темељ и које су успеле брзо да се прилагоде тржишту, немају пад у промету“, оцењује Митић.

    Пандемија је, додаје наш саговорник, значајно смањила и промет бизниса „стана на дан“ па се ти власници одлучују да смање цене дневног рентирања или се одлучују за дугорочно рентирање.

    „Очекујем благи пад цена у другом кварталу 2021., наравно доста ће зависити од правца развоја пандемије и способности сваке појединачне привреде да се брзо опорави“, сматра Митић.

    Највише цене у београдским општинама

    Посматрано према општинама, највише цене новоизграђених станова забележене су у београдским општинама, где је просечна цена у градским насељима износила око 200.000 евра.

    Поред београдских општина, по високим ценама издвојиле су се и Чајетина (Златибор), Нови Сад, Врњачка Бања, Ужице, Крагујевац и три нишке општине (Црвени крст, Медијана и Палилула).

    Прочитајте још:

    Тагови:
    некретнине
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога