Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    1111
    Пратите нас

    Министар финансија Синиша Мали био је прилично јасан: држава је изашла „с огромним пакетом мера” помоћи привреди у време епидемије и неће бити додатног „пролонгирања плаћања пореза”.

    Ово је његов одговор на захтев различитих удружења угрожених малих и средњих предузећа да се отпишу порези и доприноси за месеце за које је исплаћен цео минималац или део.

    Иначе, крајем децембра истичу три месеца током којих послодавци који су искористили државну помоћ, а реч је о 235.000 предузећа и више од милион радника, нису смели да отпусте више од десет одсто запослених. Њима од 4. јануара на наплату стижу порези и доприноси на минималце које је држава исплатила од априла до јула.

    Рачуница за фризерски салон који је примио помоћ за време трајања ванредног стања, а није радио, на пример, два месеца, изгледа овако: држава је за четворо запослених исплатила по 30.000 динара, што за два месеца износи 240.000 динара. Власник салона је дужан за ту суму да плати 62 одсто пореза и доприноса или 148.800 динара, преноси Политика.

    Шта стиже на наплату

    Осим тога, власник фризерског салона имао је и друге трошкове попут месечног закупа од 36.000 динара, 17 одсто пореза на закуп и комуналије, што је на месечном нивоу 78.120 динара или за два месеца 156.420 динара. Када се све сабере, власник фризерске радње ће за два месеца карантина, које је провео не радећи, имати трошак од око 305.000 динара. И то сада стиже на наплату.

    Од државника пак стижу различита обећања и најаве, што додатно збуњује привреднике. Када су почели притисци да им се отпишу порези на плате, министарка привреде Анђелка Атанасковић рекла је да су на почетку године прва три месеца стандардно тешка, а да ће у овој ситуацији када су приходи и даље смањени фирмама бити напорно да измире текућа и раније одложена плаћања.

    Анђелка Атанасковић је најавила могућност да се рок за измирење уместо до почетка јануара продужи до јуна следеће године. Међутим, судећи према изјави министра финансија, код кога је каса, то ће бити мало вероватно.

    Уосталом и председник Србије Александар Вучић био је изричито против измене пореске политике и рекао је да је више за једнократна давања, макар она била невелика.

    Држава је до сада помогла привреду и становништво са око шест милијарди евра, што је 12,7 одсто БДП-а. Исплати минималне зараде током овог месеца могу да се надају туристичке агенције, угоститељи и хотелијери, а од следећег месеца и остали. Према његовим речима, промена пореске и фискалне политике може да унесе додатну несигурност и уништи земљу, а циљ је да економска ситуација буде стабилна.

    Шта траже привредници

    Међутим, угрожени привредници управо траже промену пореског система и прелазак на прогресиван, праведнији и транспарентнији начин, укључујући укидање категорије аконтације пореза на добит и подизање минималаца на начин да бруто остане исти, а порези и доприноси да не прелазе укупно десет одсто, пише Политика.

    Предлажу такође увођење прогресивне пореске стопе, али и праведан модел увођења фриленсера у пореске токове. Нису се задржали само на пореској реформи већ траже и да се заустави увођење нових и парафискалних намета као што је еко-такса.

    Александар Сеничић, директор Асоцијације туристичких агенција Србије, рекао је да већи део туристичких агенција неће прихватити једнократну помоћ у виду минималне зараде јер то само повећава трошкове фирме, а условљено је забраном отпуштања запослених. Он је за агенцију Бета рекао да је до пре неколико дана био застој у Фонду за развој, а да је сада одједном одобрено пет-шест захтева за кредит, што није довољно јер је позајмице тражило 300 агенција, што значи да би тим темпом одобравања требало неколико година да агенције добију кредит за ликвидност.

    Фонд за развој захтеве за ковид кредите прима до 10. децембра, а до сада је одобрио 195 захтева за кредите у укупном износу од 968,6 милиона динара.

    Предузећима која се баве туризмом, угоститељством и путничким саобраћајем одобрено је 53 кредита за ликвидност у укупном износу од 253,4 милиона динара.

    Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) прогнозира да ће светска економија тек крајем 2021. достићи ниво на којем је била пре пандемије ковида 19 и напомиње да се државе опорављају, али различитим брзинама у зависности од региона. Извештај ОЕЦД-а, који је објављен пре неколико дана хвали бројне пакете за спас привреде којима су државе, често уз помоћ централних банака, своје националне привреде успеле да сачувају од најгорих последица.

    Сада је пресудно да они који имају политичку одговорност такву помоћ и даље пружају како би обезбедили преживљавање привредних грана, предузећа и с тим повезаних радних места. Лекција коју смо научили протеклих месеци јесте да су те мере одговарајуће. Извештај изричито упозорава да се не смеју прерано обуставити мере помоћи.

    Фриленсери да плате порез, па да разговарају

    Министар финансија Синиша Мали рекао је да је примио захтеве иницијативе „Не уништавајте фриленсере” и истакао да ће се о њиховим предлозима моћи разговарати током наредне године, када се буде припремао нови сет закона о порезу на доходак грађана. До тада, каже министар, не жели кроз медије и путем интернета да полемише са било ким о томе „да ли треба платити порез”.

    После најаве о наплати пореза фриленсерима почело је прикупљање петиције у оквиру иницијативе „Не уништавајте фриленсере”, јер су поједини фриленсери тврдили да ће им наплатом пореза бити одузето и до 80 одсто прихода. Они су тражили да им порез буде репрограмиран и да се уведе другачији систем опорезивања за убудуће, подсећа Политика.

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога