Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    193
    Пратите нас

    Да ли је најмлађа чланица Европске уније спремна за улазак у евро зону? Биланси великог дела приватног сектора су знатно слабији него пре кризе, а и јавни је дуг снажно повећан, што донекле ограничава фискалну политику у будућности, каже у интервјуу за тпортал гувернер Хрватске народне банке Борис Вујчић.

    Хрватски гувернер у 2021. улази као оптимиста, уз дозу опреза. Јавни дуг Хрватске сада је на око 75 посто БДП-а.

    "Једна од специфичности ове кризе та је да, упркос расту дуга, низ земаља има све нижи трошак плаћања камата. Премда је јавни дуг већ средином ове године премашио 85 посто БДП-а и тако достигао ниво на ком је био пре пет-шест година, трошак камата у том се раздобљу смањио за читав постотни поен с нивоа од готово три и по одсто БДП-а. И тај би тренд требало да се настави следећих година, а рефинансирање старих дугова који доспевају новим кредитима уз ниже каматне стопе сваке године уштедеће стотине милиона куна. У условима јако ниских каматних стопа концепт одрживости јавног дуга битно се мења. Не можемо унапред знати докад ће трајати раздобље овако ниских каматних стопа, што ће зависити од инфлације која је већ дуже време врло пригушена. Стога би, чим то допусте околности, било пожељно вратити однос јавног дуга на силазну путању. Тиме бисмо поново отворили и фискални простор за реакцију на следећу кризу", каже Вујчић.

    Шта ако се пандемија настави

    Ако се пандемија настави и у 2021, држава ће имати повећане апетите за дуг, па се поставља питање како ће то утицати на увођење евра.

    "Критеријум јавног дуга не би требало бити проблем идуће године јер очекујемо снажан опоравак привреде као и да ће он смањити однос јавног дуга и БДП-а. Прорачунски дефицит могао би се показати најизазовнијим критеријумом. Ова је криза изузетна у многим аспектима, па тако и у размерама фискалне подршке привреди. ЕУ је стога привремено суспендовала примену фискалних правила, први пут откад постоје", напомиње он.

    Ако се увођење евра, због лошије епидемиолошке ситуације него што се сада очекује, и помери за годину дана у односу на најранији могући термин, то не треба доживљавати трагично, оцењује гувернер.

    "Хрватска привреда већ је почела да осећа корист од процеса увођења евра. Уговор о валутној размени закључен у пролеће с Европском централном банком допринео је стабилизацији валуте и обвезничког тржишта, а агенције за рејтинг и финансијска тржишта повољније нас оцењују због постигнутог напретка у процесу придруживања евру", каже саговорник хрватског портала.

    Ове године ХНБ је имао рекордан број интервенција на тржишту како би се спречило слабљење куне.

    "Истина је, никада нисмо толико пуно интервенисали на тржишту у тако кратком року. У отприлике три недеље марта у пет девизних интервенција продали смо банкама готово 2,3 милијарде евра. Парадокс је то да узроци тог поремећаја нису у привредним поремећајима до којих је дошло због епидемије или на међународним финансијским тржиштима, него је потражња за девизама готово комплетно била домаћег порекла, дошла је од хрватских грађана и фирми који су своја кунска средства конвертовали у евро. Срећом, успели смо брзо да примиримо нервозу, а другим смо мерама монетарне политике надоместили кунску ликвидност па због бега у евро није дошло до заоштравања кунских услова финансирања, односно раста каматних стопа, како се то иначе знало догађати. То искуство поново показује и континуирану рањивост Хрватске. На знак опасности хрватски резиденти, а не неопходно страни шпекуланти, крећу с валутном супституцијом куна у евре, што значајно отежава вођење монетарне политике и угрожава општу финансијску стабилност. Једино трајно решење тог проблема је увођење евра", каже он.

    Који је реалан рок за увођење евра

    У међувремену нема разлога за забринутост, наглашава гувернер.

    "ХНБ-ова способност одржавања стабилности курса, упоредно с повољним условима финансирања, тренутно је и већа него у пролеће пре кризе. Уговор о размени валута с Европском централном банком нам у случају потребе ставља на располагање две милијарде евра, а имамо и додатну веродостојност која произлази из чланства у валутном механизму ЕRM-II. Коначно, пословне банке на иностраним рачунима држе више од четири и по милијарде евра", објашњава он, преноси Б92.

    На питање да ли је реалан рок за увођење евра 1. јануар 2023, истиче да је процес сада добро дефинисан.

    "Услови које морамо задовољити су задати, а реч је о критеријумима конвергенције и додатним реформским обавезама. Њихово испуњавање зависиће од нас самих, али и од привредних околности. Што се критеријума тиче, најизазовнији је прорачунски дефицит и треба се фокусирати на њега. Припреме ћемо да темељимо на претпоставци да се увођење очекује почетком 2023. године, што је и даље реалан рок, али као што сам рекао, ни краће померање тог рока није ништа због чега би требало да се бринемо. Но, припреме почињу данас јер би њихово одлагање угрозило могућност увођења евра 2023. ако се задовоље сви критеруми", закључује Вујчић.

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога