Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    132
    Пратите нас

    Држава Србија ће и у овој години наставити да гарантује за кредите које узимају предузетници, микро, мала и средња предузећа за ликвидност и обртна средства код пословних банака. За ту намену је предвиђено милијарду евра државних пара и ту није реч о гаранцијама америчког ДФЦ-а које треба да износе милијарду долара.

    Како је најавио председник Александар Вучић, планирано је да се за постојећу гарантну шему обезбеди додатних 500 милиона евра, а кроз нову гарантну шему још толико, уз то да ће држава преузети већи ризик.

    „Хоћемо да додатно оснажимо приватни сектор. Потребан нам је тај раст, зато узимамо вакцине, да бисмо сачували животе људи и да бисмо могли да растемо”, изјавио је Александар Вучић пре неколико дана.

    Тим поводом Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) рекао је да ће управо наставак гарантне шеме додатно обезбедити кредите по релативно повољним условима за одржавање ликвидности до момента када ће отпочети опоравак привреде. У оквиру прошлогодишње гарантне шеме држава је дала гаранције од две милијарде евра, а од тога је искоришћено 1,58 милијарди. Кредите је узело 23.000 предузећа.

    У прошлогодишњем пакету помоћи држава је гарантовала за 80 одсто вредности кредита, дакле не за цео износ, па се сада очекује да гарантује можда и за свих 100 одсто вредности кредита. Лане је гаранција била ограничена како се банке не би превише опустиле код процене ризика што би значило да би паре дале и онима који не могу да их врате. Губитка за њих не би било, јер би све надокнадила држава. Овако је ризик подељен. То је додатно појачано и тиме што је максимални износ гаранције на нивоу осигураног портфолија банке одређен на 480 милиона евра, пише Политика.

    Такође, како би се додатно подстакла економска активност, прописан је и услов да најмање 50 одсто кредита на које се односи гарантна шема морају бити нови кредити, док се највише 50 одсто гарантне шеме могло искористити за рефинансирање постојећих обавеза.

    Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, подсећа да гаранција за кредите није готов новац који се прелива из буџета, већ банке и даље одобравају своја средства.

    „То је добра вест и очекујем да ће Народна банка ускоро да да упутство пословним банкама за колико се то повећава гаранција државе. Надам се да ће банке да олабаве услове, да не буду рестриктивне у погледу средстава обезбеђења и подрже и оне делатности које раније нису. Сама чињеница да од две милијарде евра није све искоришћено већ три четвртине показује да услови треба да буду блажи. Многи сектори попут транспорта, туризма и угоститељства нису могли да добију ове кредите. Банке би требало да цене не само њихов тренутни пад прихода, већ и положај на тржишту. Јер, када се ситуација нормализује они ће моћи да враћају зајам”, каже Атанацковић.

    Кредити су могли бити одобрени у динарима или еврима, а максимална камата у случају динарских кредита била је једномесечни белибор увећан за 2,5 одсто, док се код евро индексираних кредита рачунао тромесечни еурибор, увећан за три одсто. Због пада референтних камата Европске централне банке и домаће централне банке камата за кредите за привреду је практично изједначена и износи нешто испод три одсто годишње.

    Кредити су прошле године одобравани на период отплате од три године, уз грејс период од девет до 12 месеци. Привредници су максимално могли да добију зајам у противвредности 25 одсто прихода из 2019. године, односно три милиона евра у еврима или динарској противвредности. Привредници који су узели гарантоване кредите нису смели да исплаћују дивиденду нити да за време грејс периода превремено враћају кредите исте намене.

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога