Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    3240
    Пратите нас

    „Инфостудов“ тим спровео је деветомесечно истраживање како би на основу огласа за посао сазнао у које земље становништво Србије најчешће емигрира.

    Према резултатима истраживања, највећи број грађана који тражи посао у иностранству жели да ради у Западној Европи – 63 одсто, затим у Северној Америци скоро 17 одсто, у Аустралији и Новом Зеланду шест одсто, као и у земљама региона скоро шест одсто.

    Када се анализирају жељене дестинације за одлазак из земље, доминирају Немачка, Аустрија, Велика Британија – са 63 одсто, САД и Канада са скоро 17 одсто, потом Аустралија и Нови Зеланд са шест одсто и на четвртом месту се налазе земље из региона Словенија, Мађарска, Хрватска са близу шест одсто.

    На питање да ли размишљају о одласку из земље, чак 83,1 одсто испитаника изјаснило се да размишља о одласку, док само 17 одсто наших пунолетних грађана не размишља о исељавању из Србије.

    Што се тиче мотивације за одлазак, испитаници који већ раде или су незапослени, превасходно желе да наставе живот у уређеном систему (44 одсто), да боље зарађују (30 одсто) и бораве у здравијем друштвеном окружењу (15 одсто).

    Студентска популација чешће од прве групе наводи и мотиве као што су: наставак школовања на добром страном универзитету (осам одсто), стручно усавршавање (девет одсто и стицање новог животног искуства (10 одсто).

    Тим „Инфостуд дата“, из компаније „Инфостуд група“, финализирао је резултате анализе коју је спровео као један од победника изазова „Подацима до бољег разумевања процеса депопулације“.

    Овај изазов је организовала Лабораторија за убрзани развој УНДП-а у Србији у партнерству са Популационим фондом Уједињених нација (УНФПА), уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), преноси Б92.

    Циљ изазова је био да се на иновативан начин комбинују традиционални и алтернативни подаци и експертиза истраживача, са алатима заснованим на савременим технологијама, како би се стекли нови увиди о процесу смањења становништва у Србији.

    Идеја је да се пружи подршка ефикаснијем доношењу мера за сузбијање одлива радно способног становништва из наше земље.

    Анализом података у огласима за посао, структури послова који се нуде, као и броју и карактеристикама људи који траже запослење, добијена је информација о томе колико људи се из године у годину пријави за посао у иностранству, која су то радна места за која се најчешће пријављују, као и о броју апликација за стипендије и праксе у иностранству на годишњем нивоу.

    Додатни подаци добијени су и на основу анкете на репрезентативном узорку од 4.173 испитаника и анализе текстова огласа.

    Од оних који размишљају да емигрирају из земље, не охрабрује податак да би њих 84 одсто желело да се одсели дугорочно, то јест за стално, док би се 16 одсто оних са намером исељавања вратили у року од годину дана, вероватно након што би зарадили нешто новца или стекли жељено искуство.

    На питање зашто толико људи жели да напусти ове просторе, највише одговора везано је за економско друштвене проблеме које тиште наше друштво.

    Као први разлог наводи се лоша економска ситуација (44 одсто), затим то што закони овде не важе за све једнако (16 одсто), као и лоша политичка ситуација (13 одсто), односно негативна друштвена селекција (11 одсто).

    И поред великог процента испитаника који размишља о одласку, већина њих је пасивна по том питању.

    Резултати показују да активно на томе ради 23 одсто од оних који се и даље школују и 36 одсто испитаника који су на тржишту рада.

    Оно што охрабрује јесте да један део испитаника жели само привремено да напусти земљу, како би стекли додатно образовање или радно искуство.

    Тако 50 одсто испитаних студената планира да се врати у земљу по завршетку школовања у иностранству, као и 15 одсто оних који одлазе на рад.

    Такође, одређени број наших људи, који већ годинама живе у иностранству, жели да се врати у Србију.

     

    Тагови:
    Западна Европа, Срби, емиграција
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога