Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 751
    Пратите нас

    Грађевинска индустрија Немачке суочена је са озбиљним проблемима у снабдевању материјалом. „Влада несташица на многим местима, цене скачу због проблема са снабдевањем у неколико тржишних сегмената, као што је грађевински челико, дрвна грађа и синтетички материјали за изолацију и лимови“, наводи немачки експерт за ту индустрију Лудвиг Дорфмајстер.

    Према саопштењу института достављеном Танјугу, 23,9 одсто компанија известило је у априлу да има проблема са благовременим набавкама грађевинског материјала. У марту се с тим проблемом суочавало 5,6 одсто грађевинара.

    „Оваква уска грла у ланцу снабдевања нисмо имали од 1991. То је очигледно изазвало успоравање грађевинске активности у априлу, барем привремено“, каже Феликс Лајс, стручњак за истраживање у ИФО институту.

    Несташица материјала у нискоградњи се знатно погоршала у априлу, погађајући 11,5 одсто компанија наспрам 2,9 одсто у марту.

    „Оно што чујемо из ове индустрије јесте да влада несташица на многим местима. Истовремено, цене скачу због проблема са снабдевањем у неколико тржишних сегмената, као што је, на пример, случај с грађевинским челиком, дрвном грађом и синтетичким материјалима за изолацију и лимовима“, истиче Лудвиг Дорфмајстер, експерт за грађевинску индустрију.

    Према његовим речима, сасвим је извесно да је пандемија утицала на смањење производних капацитета, док је истовремено тражња порасла брже него што се очекивало.

    Осим тога, специфични фактори у производњи су такође можда играли улогу у актуелној несташици, као што је, рецимо, ледени талас који је на почетку зиме погодио САД, због којег је дошло до одлагања производње, прераде и транспорта дрвне грађе.

    Недавно је објављено и да аустријски грађевинари муче исту муку. Највећи проблем представља им већ поменуто дрво, за којим влада велика тражња у Европи.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Европа, криза, снабдевање, несташица, грађевинска индустрија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога