Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    2503
    Пратите нас

    Црна Трава, варошица на југу Србије постала је прави српски порески рај. У овом месту које има само 1.100 становника, регистровано је готово 500 предузећа.

    Црна Трава, варошица која је деценијама уназад позната по најбољим неимарима, од скора има титулу лидера предузетништва. И иако то многима звучи чудно, јер је реч о малом месту у ком се становници претежно баве пољопривредом за своје потребе права истина има и своју другу страну.

    У Црној Трави, наиме, регистровано је око 500 предузећа и међу њима нема пуно грађевинских фирми, што је традиционални занат овог краја, већ напротив - предњаче фирме које се баве високим технологијама, затим консултанти, књиговодствене агенције, преводиоци...

    Мала општина на југоистоку земље и најмања у Србији недавно је постала и предмет озбиљне анализе када је привреда у питању. Резултат истраживања Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) на крају је био да је Црна Трава општина којој припада титула за лидера предузетништва у 2020.

    Ова варошица успела је да привуче тачно 473 фирме, што имајући у виду број становника који у њој живе, значи да је на два човека дошло по једно предузеће. Али, истина је потпуно другачија. У Црној Трави, наиме, најмање је фирми из Црне Траве, и много их је више из других великих градова - Београда, Крагујевца, Лесковца... Према подацима АПР у 2016. су основане 44 предузетничке радње, у 2019. чак 150.

    И сви они, размишљајући о регистровању бизниса у овој варошици имали су исти циљ - како да прођу што јефтиније и како да им остане што више зараде или у преводу како да држави плате што мање пореза, а да на крају опет буде све легално.

    Рачуница је следећа - у Црној Трави мање су локалне таксе, надокнаде, али и месечни паушал који је највећа ставка многих предузетника и паушалаца.

    Општина не даје субвенције и директне новчане олакшице, али је мањи порез због мање просечне зараде у општини разлог зашто су се до прошле године у овој варошици масовно регистровали власници ИТ фирми или сличне делатности чији су власници заправо радили из канцеларија у великим градовима по Србији.

    Порески калкулатор даје врло јасну рачуницу. Паушалац са Звездаре у Београду месечно држави даје за порез у просеку око 25.000 динара, а његов колега у Црној Трави и упола мање. На годишњем нивоу то би била уштеда од чисто 1.000 евра само на паушалу, што је за малог предузетника и више него довољно!

    Подсетимо, паушалцима се висина пореза утврђује на основу делатности, али и просечне зараде у општини на којој су регистровали фирму. Прошле године, треба рећи дошло је и до промена за поједине делатности, па се сада за програмере не узима просек зараде из локалне самоуправе, већ само републички, без обзира где су регистровани. Старо правило ипак важи за многе друге делатности.

    И цела ова прича значи и Црној Трави. Од паушалаца „придошлица“ годишње наплате и по 8 милиона динара пореза и доприноса. Ове године план је много обимнији, а више пара по овом основу значи и више пара за развој ове неразвијене општине на југу земље, пише „Блиц“.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Црна Трава
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога