Уклоњени шпијунски кодови са Гугл хрома

Пратите нас
Гугл је уклонио додатак с популарног Гугл хром претраживача, тврдећи да садржи кодове који су пресрели више од милион података корисника интернета из Шведске, изјавили су за Спутњик у овој компанији.

„Када аутоматски детектујемо податке који садрже непожељне кодове или их уочимо кроз извештаје корисника, уклањамо их из Хром веб продавнице. Да би наши корисници остали верни Хрому, уклонићемо све додатке из веб-продавнице који садрже непожељне кодове или претендују да раде једну ствар, а ураде другу“

У уторак је шведски лист Дагенс Нихетер пријавио „шпијунски код“ који се налазио на снимку екрана веб-странице програма Гугл хром, који се користи за снимање изгледа екрана на рачунару.

У неколико шведских компанија процурили су подаци, наводе новине без откривања имена организација из безбедносних разлога.

Гугл је уклонио додатке, што потврђује тражење програма у Гугл веб-продавници.
Лични подаци шведских корисника су послати на сервер регистрован у САД, наводи лист.

Међутим, Ај-Пи адреса сервера је регистрована на особу која наводно борави у Израелу.

Иако додаци претраживача наводно сакупљају анонимну статистику посета, оригинални код не укључује непожељне кодове. Шпијунски код је подељен на неколико делова да би што теже био откривен.

Случај није пријављен полицији, јер ова област није прецизно правно регулисана.

Касперски: Шпијунски тулбарови најпопуларнији на интернету

Плагин који је Гугл уклонио био је један од 10 најпопуларнијих плагинова на интернету, рекао је стручњак за антивирусе компаније „Касперски лаб“ Денис Легизо и додао да Гугл није у стању да испрати количину послатих података који су путем овог додатка послати на сервере у САД. Он каже да Гугл пооштрава политику коришћења плагинова, како у браузерима, тако и у сервису Гугл плеј.

Та политика ће довести до тога да компаније више неће бити у прилици да подижу на стотине различитих плагинова који могу бити штетни за кориснике, каже Легизо и додаје да једним од решења може да буде увођење такозваниих „белих спискова“ за коришћење тих софтвера. Укратко, то значи да је реч о шпијунском софтверу који је протурен кроз плагин за браузере, сматра Легизо и објашњава да то по правилу нису штетни програми по кориснике, већ изгледају као додатни тулбарови.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала