Београд+ 24°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Министар финансија Јанис Варуфакис и премијер Грчке Алексис Ципрас

    Европска банка повећава притисак на Грчку

    © AFP 2018 / Louisa Gouliamaki
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 25

    Председник Европске централне банке Марио Драги изјавио је у суботу да је одговор на кризу у Грчкој „у рукама грчке владе", додавши да је „потребно много више рада, и то хитно".

    „Сви желимо да Грчка изађе из кризе“, рекао је Дуги, указавши и да је, ако се стање погорша, еврозона „боље опремљена него 2012, 2011, 2010. године.“

    Председник Европске централне банке је то изјавио у Вашингтону, где се налази поводом полугодишњих састанака Међународног монетарног фонда и Светске банке.

    То је била прилика за више високих финансијских руководилаца да повећају притисак на Атину, захтевајући реформе и релативизујући економски утицај погоршања ситуације.

    Драги је рекао да треба „поново успостави дијалог“, док међународни кредитори очекују од Грчке да им достави списак реформи које ће спровести, пре но што јој исплате 7,2 милијарде евра кредитне помоћи која јој је неопходна да очува ликвидност.

    Председник Европске централне банке је тако од Грчке затражио „бројке“ и да њена Влада пажљиво одмери „буџетски утицај“ предлога својих потеза.

    Одбијајући да спекулише о банкроту Грчке, што би готово сигурно значило и њен излазак из зоне евра, Драги је нагласио да је еврозона опремљена инструментима за спречавање ризика ширења кризе, који ће „употребити у случају погоршања“.

    Ипак, он јек признао да ће еврозона ући „на непознату територију“ ако се грчка криза погорша.

    Пре њега, САД, Немачка и Француска су већ изразиле жаљење, сматрајући да је постигнут исувише мали напредак у разговорима о реформама у Грчкој.

    „Нема времена за губљење и треба удвостручити напоре“, упозорио је и амерички министар финансија Џејкоб Лу на састанцима у Вашингтону.

    „Јасно се мора утврдити важење програма (реформи). Европи не треба нова криза“, упозорио је Лу.

    Грчки министар финансија Јанис Варуфакис, који је такође у Вашингтону, ограничио се на то да понови програмске идеје Владе Грчке, која је на власт дошла у јануару, и рекао је ће се она придржавати обавеза које су прошле године вратиле Грчку на пожељан фискални курс.

    Следећи састанак министара финансија зоне евра биће одржан у Риги у петак, 24. априла, а европски комесар за привредна питања Пјер Московиси је рекао у Вашингтону да је „апсолутно неопходно да се на том састанку постигне добар напредак".

    Грчка, у сваком случају, мора благовремено да поднесе програм реформи да би уопште могла у јуну да преговара о новом, трећем пакету помоћи која јој је и даље неопходна.

    Атина мора да у финансијску одрживост свог програма убеди и ЕУ, а пре свих Европску комисију, Европску централну банку и Међународни монетарни фонд.

    ММФ сматра да је општи економски раст у свету и даље слаб и да су ризици велики, што важи и за Грчку.

    Кристин Лагард, извршна директорка ММФ, придружила се у суботу захтевима да Грчка убрза темпо.

    „Оно што ја очекујем, није само убрзање, већ и продубљивање рада“, рекла је она на конференцији за новинаре.

    Говорећи о свом разговору с грчким министром Варуфакисом, она је чврсто рекла да је задатак сваког министра финансија да „иде далеко у анализи“, а да затим „поступи“ у складу с тим.

    „Ми смо јасно ставили до знања да смо на располагању све време за разматрање грчких предлога“, додала је она.

    Напетост због Грчке је потиснула у други план остале теме полугодишњиг састанака две међународне финансијске институције, међу којима су захтев за помоћ од осам милијарди долара земљама погођеним епидемијом еболе, као и реформа ММФ, којом би сиромашне земље добиле већи утицај на одлучивање у том фонду.

    Тагови:
    банкрот, реформе, еврозона, дуг, Европска централна банка, Светска банка, ММФ, Марио Драги, Кристин Лагард, Јанис Варуфакис, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога