Београд+ 12°C
Ниш+ 8°C
Слушајте Sputnik
    Војска Естонија

    Имају ли балтичке државе разлога за страх од Русије

    © AFP 2017/ Raigo Pajula
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 60074

    Балтичке државе истрајавају у својој параноидној илузији о предстојећој инвазији руских „малих зелених људи“, увећавајући војну потрошњу и припремајући се за „судњи дан“.

    Естонија, Литванија и Летонија страхују од „неизбежне“ руске инвазије. Све више их напушта нада о трајном присуству НАТО трупа у регији, па се припремају да се на свој начин суоче са „опасношћу“. Међутим, они до сада нису успели да покажу било какав доказ који потврђује „злонамерни план“ Русије.

    „Са оклевањем западних земаља да трајно поставе трупе у региону, балтичке земље, па чак и регионалне силе попут Пољске, све више се ослањају на сопствене ресурсе, иако су НАТО базе са немачким, америчким и другим савезничким трупама присутне у региону“, сматрају новинари Јан Циенски и Линда Кинстлер.

    Тачно је да су балтичке државе недавно повећале своје трошкове за одбрану: Естонија, која је у војне сврхе до сада издвајала два одсто БДП-а, планира да повећа војне издатке за 7,3 одсто; њени суседи — Летонија и Литванија — подигли су своје војне трошкове у овој години за 14,9 односно 50 одсто.

    Истовремено Пољска је започела амбициозни десетогодишњи пројекат за одбрану вредан 42 милијарде долара, који укључује антиракетни штит, противавионске системе, подморнице и оклопне транспортере.

    Стручњаци сматрају да су овакви војни трошкови изазвани тешком пропагандном кампањом против Русије у западним медијима.

    „Нема сумње да ће доћи до борбе. Естонци су тврдоглави људи, и код њих су још увек присутна сећања на '39. и '40. годину (када је земља била у саставу СССР-а)“, наводе новинари речи једног бившег естонског политичара.

    Интересантна је чињеница да Финску, чије се граница са Русијом протеже на 1.340 километара, није спопала русофобична хистерија. Према анкетама које су рађене, велика већина Финаца сматра да је мала вероватноћа да ће Русија угрозити безбедност њихове земље. Такође, треба напоменути да период од 1939. до 1940. године није био „посут ружама“ у односима тадашњег СССР-а и Финске, штавише, две земље су се, непосредно пре почетка Другог светског рата, бориле у финско-руском рату.

    Остаје нејасно зашто се „истраумирана“ Естонија сећа тог периода од 1939. до 1940, али ћути о окупацији балтичких држава од стране нацистичке Немачке од 1941. до 1944. године. Ако идемо том логиком, она би исто тако требало да буде у страху и од Запада.

    Према речима новинара и писца Ника Кларка, односи између Русије и балтичких држава су дуго били засновани на узајамном пријатељству и поштовању, све док НАТО, својим манервима у близини руских граница, није појачао тензије у региону.

    Истовремено су и западне земље кренуле са антируском пропагандом, неосновано окривљујући Москву за све, укључујући и несрећу малезијског авиона МХ17, као и појаву мистериозних подморница у водама ЕУ.

    У међувремену, Естонија је наручила борбена оклопна возила ЦВ90 из Шведске, противтенковске ракете „џавелин“ из САД и 113 милона евра вредна пешадијска борбена возила из Холандије.

    Ратнохушкачка хистерија засад одговара само произвођачима оружја и њиховим бројним лобистима у САД и Европској унији.

    Тагови:
    Балтичке земље, инвазија, Русија, страх, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога