Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Грчка драхма

    Увођењем драхме Грчка би ушла у суперштедњу

    © Flickr/ Andrew Gustar
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 150
    Пратите нас

    Грчка са једне стране одбија програм мере штедње коју јој је понудио ММФ, али ако на референдуму буде гласала против европских мера и увела драхму, она ће заправо ући у програм суперштедње јер неће имати никакву страну помоћ и моћи ће да исплаћује само оно што порески систем убере.

    Грчка је у ишчекивању референдума на ком ће се грађани изјаснити да ли ће прихватити мере штедње које нуде кредитори – Међународни монетарни фонд,  Европска унија и Европска централна банка. За Спутњик економиста Мирослав Прокопијевић каже да уколико Грци гласају за судбоносно „не”, то би највероватније водило ка изласку из еврозоне и преласку на драхму.

    Према његовим речима, ако Грчка одбије да плати наредну траншу дуга, ММФ ће је прогласити банкротираном, односно несолвентном, а то је само једна од ствари која би се десила у формалном смислу. Међутим, битно је шта ће се десити у реалном смислу, имајући у виду да банкрот може да има и лакшу, али и тежу форму. 

    Прокопијевић каже да је Грчка са једне стране одбила програм мере штедње коју јој је понудио ММФ, али ако на референдуму буде гласала против европских мера и увела драхму, она ће заправо ући у програм суперштедње јер неће имати никакву страну помоћ и моћи ће да исплаћује само оно што порески систем убере, а то уједно значи и много мање пензије и плате него што су сада. Поред тога, сматра Прокопијевић, уколико до тога и дође, целокупна ситуација на финансијском плану ће се доста погоршати.

    „Појединци и фирме једно време неће моћи да располажу читавом сумом него ће то бити ограничено — капиталне и текуће трансакције ће бити ограничене, а то се односи на изношење новца и слање на друге рачуне. То ће знатно да подрије штедњу и кредитни систем, а подривањем кредитног система се у ствари смањује пословна активност што ће довести до пада националног дохотка. У тежем случају, пад ће бити једно две године, а затим ће доћи до стабилизације и поновног раста, додуше са много нижег нивоа него са садашњег”, поручује он.

    Прокопијевић такође наводи да уколико драхма буде уведена, свакако ће доћи до велике инфлације, међутим она не мора да буде драстична као она која се десила у Југославији 90-их година. Уколико држава не буде штампала новац неконтролисано, већ само онолико колико има покрића у девизама и осталим средствима, она неће бити висока и почеће после неколико недеља да се смирује.

    Прокопијевић такође истиче и да ће велики проблем имати они који су у кредитима и задужени су у еврима, имајући у виду да ће сва своја потраживања морати да исплаћују у домаћој валути, која ће бити обезвређена.

    „Грчка држава и дужници према кредитима у еврима и другим валутама биће у неповољном положају, јер ће им требати више драхми како би их сервисирали. Сервисирање тих кредита их чека па их чека, ту опраштања неће бити ни фирмама ни физичким лицима”, каже он.

    Прокопијевић такође каже и да би, с обзиром да се све дешава у јеку туристичке сезоне, тренутна дешавања могла да допринесу додатном појефтињењу туристичке понуде и самим тим порасту броја туриста, али и додатним улагањима. Према његовим речима, управо би то могло да доведе до убрзаног опоравка Грчке.

    Тагови:
    драхма, криза, еврозона, ЕУ, Европска централна банка, ММФ, Мирослав Прокопијевић, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога