Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Грчка — од референдума до опстанка (7)
    0 71
    Пратите нас

    Након грчког „не“ политици штедње, изреченог на референдуму у недељу, ванредни самит лидера еврозоне заказан је за уторак у Бриселу, а на њега су позвани и шеф еврогрупе Јерун Дајселблум и шеф Европске централне банке Марио Драги.

    Грчки премијер Алексис Ципрас је у телефонском разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел договорио да ће представити нове грчке предлоге за решење проблема дуга, а разговарао је и са руским председником Владимиром Путином.

    Да ли ће међународни кредитори Грчкој ипак понудити руку спаса и компромис? Српски и руски економисти имају опречне ставове по питању даљих потеза међународних поверилаца у односу на Грчку.

    Економиста Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије, сматра да је грчка влада, добијањем подршке народа, ојачала кредибилитет и преговарачку позицију.

    „Проблеми остају и траже добру вољу обе стране да би се нашло дугорочно одрживо решење. Мислим да је најреалнија опција да, уз мере штедње, делимично дође до реструктурирања грчког дуга и да повериоци прихвате реалност новонастале ситуације“, каже Грубишић за Спутњик.

    И Владимир Оленченко, виши научни сарадник Центра европских студија на Институту светске економије и међународних односа Руске академије наука, верује да је победом Ципрасове политике на референдуму учињен корак ка одржавању равноправног дијалога.

    „Највероватније ће се обе стране кретати ка компромису. Не мислим да ће овде бити некаквог, условно говорећи сукоба интереса, нити ће Европска комисија или неке друге структуре покушати да одбију признавање резултата референдума. Није0 само воља Ципраса или Варуфакиса била показана након референдума, већ воља читавог народа. Ако се ставимо на место Европске комисије и еврогрупе, ситуација није једноставна — јер испада као да читаво становништво једне земље греши, а ми смо у праву“, сматра Оленченко.

    Са друге стране, економиста Горан Николић за Спутњик каже да је премијер Ципрас референдумом добио политичке поене у Грчкој, али је своју земљу удаљио од ЕУ. Према његовом мишљењу, кредитори ће остати доследни досадашњим ставовима и реаговаће споро.

    „Да би међународни кредитори променили понуду Грцима, неопходна је политичка одлука Бундестага и још пет или шест националних парламената да евентуално уђу у даље преговоре о трећем пакету помоћи. Тешко можемо очекивати бољу понуду од оне коју је влада у Атини већ добила, јер је грчка економија од јануара у све горој позицији. Отпис дугова је политичко питање и тешко да ће бити на дневном реду“, каже Николић.

    Сличног става је и британски стручњак за међународна финансијска тржишта Патрик Јанг. Он сматра да је даљи прогрес у преговорима практично немогућ јер је, како каже, ММФ себе сатерао у ћошак, нарушио сопствена правила и сада ризикује да дође до унутрашњег раскола.

    „Ризик изласка Грчке из еврозоне практично износи 100 одсто. Тешко је наћи некакав излаз за Грчку и задржати је у еврозони, а залихе новца у тој земљи се троше. Како би исплатила плате, грчка влада мора да изда сопствене дужничке банкноте и оне ће се на крају претворити у драхме. Чим нека друга валута буде почела да циркулише у Грчкој — сматрајте да је она напустила еврозону. Бугарски лев се већ користи на северу Грчке, јер је Грцима пријатније да тргују са том новчаницом. То је предзнак краја евра“, сматра Јанг.

    Док британски стручњак верује да ЕУ сада плаћа цех лоше економске политике коју је водила у протеклих 15 година и да сада покушава да направи чауру око постојећих чланица еврозоне, српски економисти верују да се грчки сценарио, бар у наредних неколико година, неће поновити у некој другој земљи чланици ЕУ. Николић и Грубишић се слажу да ниједна земља, као на пример Шпанија, Португалија или Италија, тренутно немају толике проблеме као Грчка по питању способности да враћају дугове.

    Тема:
    Грчка — од референдума до опстанка (7)

    Слично:

    Грчка је само кап у океану европских дужника
    Европљани на улицама кличу слободној Грчкој (видео, фото)
    Шта би грчко „не“ значило за Србију
    Тагови:
    кредитори, економија, референдум, дуг, економска криза, Алексис Ципрас, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога