Београд+ 23°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Алексис Ципрас и Ангела Меркел

    Немачка зарадила 100 милијарди евра од грчке кризе

    © REUTERS/ Hannibal Hanschke
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 877038

    Последњих неколико година многи стручњаци су мозгали над питањем: коме заиста одговара грчка криза која умало што није уништила евро? Експерти из Лајбниц Института за економска истраживања из Халеа у понедељак су објавили веома интересантан одговор на то питање.

    Они су објавили извештај у којем је црно на бело написано: управо је Немачка извлачила и наставља да извлачи „знатну финансијску корист“ од кризе настале услед грчког државног дуга. Испоставило се да је Берлин више од других заинтересован за наставак грчке финансијске трагедије. 

    Експерти из Халеа наглашавају да су, почев од 2010. године, немачке власти успеле да зараде око сто милијарди евра, односно три процента БДП-а. „То превазилази суму коју је Немачка утрошила за спасавање Грчке, чак и у случају да земља не успе потпуно да отплати своје дугове“, сматрају аналитичари. Подсетимо да је удео Берлина у претходним пакетима помоћи Атини процењен на око 90 милијарди евра. 

    Реч је о износу који је Немачка уштедела на основу нижих камата на хартије од вредности, емитованих у време када су оне биле веома тражене јер су уливале сигурност иностраним инвеститорима. 

    Како се наводи у извештају овог приватног, непрофитног института, инвеститори који су улагали у Грчку услед кризе у тој земљи почели су да трагају за максимално безбедним уточиштем за свој иметак, па су закључили да је најбоље своја средства улагати управо у немачке државне обвезнице.

    „Сваки пут када би се финансијска тржишта протеклих година суочила с лошим вестима из Грчке, каматне стопе на обвезнице немачке владе су падале, а сваки пут када би била објављена добра вест, приноси су расли“, додаје се у истраживању. 

    Економска аналитичарка Ружа Ћирковић за Спутњик објашњава да Немачка остварује профит и на основу разлика у каматама. Наиме, та земља, која је заузела веома оштар став према Грчкој, задуживала се по нижим каматама, док је Грчкој одобравала кредите по вишим каматама.

    „Немачка се задужује по нижим каматама — око 0,25 одсто, а Грчкој даје кредит уз камату од, рецимо, 0,4 одсто. То раде све земље које имају „А“ рејтинг у Европској унији. Оне се задужују по најнижој могућој камати. Немачка се чак, по некој игри математике, задужује по негативној камати, а Грчкој даје кредит по камати која није најнижа. Камате за кредите које земље Европске уније дају Грчкој више су од оних које даје Европска централна банка, која од почетка ове године енормно штампа новац. Грчка нема могућност да по тако ниској цени емитује своје обвезнице, а Немачка има“, објашњава Ћирковићева. 

    У студији немачког института наводи се да су и обвезнице других земаља, попут САД, Француске и Холандије, имале добит од грчке кризе, али у знатно мањем обиму. 

    Немачка је од Грчке захтевала фискалну дисциплину и  строге економске мере, у замену за доделу додатне помоћи међународних кредитора. 

    Тагови:
    обвезнице, грчка криза, камате, банка, хартије од вредности, Кредит, Лајбниц институт, Европска унија, Европска централна банка, Ружа Ћирковић, Француска, Холандија, Немачка, Грчка, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога