Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1343
    Пратите нас

    Како би избегла компликације, Москва је за превоз хуманитарне помоћи Сирији изабрала алтернативне правце, преко Кавказа и Ирана.

    Бугарска је још једном погнула главу пред директивама из Вашингтона — послушала је  америчку препоруку да руским авионима који возе хуманитарну помоћ Сирији забрани прелетање преко своје територије, а све због „озбиљне забринутости око садржаја који се превози тим авионима“. Забрана важи до 24. септембра, а у Софији истичу да су одлуку донели „самостално“. Познато је, међутим, да то није прошло без притисака из Вашингтона.

    Ова забрана дошла је само дан након што су САД од Грчке захтевале да учини исто што и Бугарска, али се званична Атина за сада није повиновала директиви Беле куће. 

    Међутим, ни ту није крај овој ујдурми. Након што је Москва затражила објашњење од Бугарске као чланице НАТО-a о овој одлуци, бугарске власти су почеле да постављају и услове. Званична Софија је саопштила да је Бугарска „спремна да отвори свој ваздушни простор за прелет руских авиона у Сирију, али после провере робе“. 

    „Уколико су руске колеге сагласне са тим да се на бугарском аеродрому ти авиони проверавају, ми ћемо им дозволити летове“, изјавио је данас шеф бугарске дипломатије Данијел Митов.

    Ово није први пут да Бугарска слепо извршава налоге из Вашингтона, па чак и онда када се то коси са националним интересима земље. Сједињене Државе наложиле су Бугарској и да забрани пролаз гасовода „Јужни ток“ кроз своју територију, због чега се одустало од овог пројекта. 

    Како би избегла компликације, Москва се одлучила за алтернативне правце пута у Сирију, преко Кавказа и Ирана.

    Стручњаци из области међународног права истичу да Американци немају никаквог правног основа да се са таквим захтевима обраћају сувереним државама, а мешање САД у унутрашња питања других земаља називају — нелегитимним. 

    „САД би, ако би имале право, затвориле ваздушни простор свих земља руским авионима“, изјавио је први заменик шефа Међународног комитета Савета Руске Федерације Владимир Јабаров.

    Стручњаци оцењују да се Вашингтон „плаши било какве помоћи Русије сиријском народу“ и истичу да Русија има пуно право да помаже влади у Дамаску и председнику Башару ел Асаду, који се данас бори са исламским терористима.

    Коментаришући западне медијске извештаје који се тичу наводно повећаних руских залиха оружја у Сирији и руских трупа, стручњаци оцењују да је „циљ ове кампање распламсавање антируске хистерије“.

    Западни медији и званичници упорно фабрикују вести о тобожњем присуству руске војске и технике у сиријском сукобу. Говори се  о руској војној интервенцији, о руским борбеним авионима, хеликоптерима, саветницима, војним инструкторима, руским војницима.

    „Вашингтон се противи повећању руског војног присуства у Сирији“, саопштио је помоћник потпредседника САД за националну безбедност Колин Кал.

    Кал узгред тврди и да му „није познато“ да су се САД захтевале од Грчке да затвори своје небо за руске авионе, иако је Атина то потврдила.

    Кремљ је више пута одбацио наводе о учешћу своје војске у рату у Сирији, а то је потврдио и званични Дамаск.

    „На територији Сирије нема руских војника. Нема војне активности РФ, ни на копну, ни у мору, ни у ваздуху“, рекао је сиријски министар информисања Омран Зуби. 
    Он је истакао да „САД и друге земље пружају помоћ оружаним терористичким групама“ за које каже да су лажно представљене као део умерене опозиције.

    Русија од самог почетка рата у Сирији пружа хуманитарну помоћ сиријском народу и, према ранијим уговорима а у пуној сагласности са међународним правом, снабдева сиријску владу оружјем у борби против терористичке групе Исламска држава (ИД). И то није тајна. Званична Москва то не крије. Руски председник Владимир Путин рекао је прошле недеље да држављани Сирије беже из те земље због терора Исламске државе, а не због режима Башара ел Асада, којег западни медији и званичници приказују као крвавог диктатора који је одговоран за смрт властитих цивила.

    Рат у Сирији почео је 2011. године, и за то време у земљи је погинуло више од 230 хиљада људи. Око 11,5 милиона Сиријаца — више од половине становништва земље — било је приморано да напусти своје домове.

    Тагови:
    летови, забрана, анализа, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога