Према подацима грчког Министарства унутрашњих послова, Сириза има 145 посланичких места у парламенту, опозициона коалиција Нова демократија 75, следе Златна зора са 18 места (освојили 6,99 одсто гласова), затим Пасок, који је освојио место мање од националиста са 6,28 добијених гласова.
Знатно мање имају комунисти са 5,55 одсто гласова и 15 места у парламенту, „Независни Грци“, коалициони партнер Сиризе у претходној влади, имају 10 места са 3,69 гласова и Унија централиста има девет места са освојених 3,43 одсто гласова, пренела је јутрос агенција Ројтерс.
Одзив на изборима је био 55,4 одсто, што је мање него на јануарским изборима, кад је био 63,6 одсто.
Ципрас је јуче на трећем кључном гласању у Грчкој ове године, после избора у јануару и референдума у јулу, поново изашао као победник, и тако ће други пут ове године поново добити мандат за формирање владе.
Ципрас је, у првом обраћању по проглашењу победе поручио да је Сириза добила нов четворогодишњи мандат за опоравак земље, али да он неће доћи помоћу магије већ помоћу тешког рада.
„Постигли смо огромну победу, то је народна победа. Жестоко смо се борили. Грчки народ нам је дао јасан четворогодишњи мандат за борбу“, рекао је Ципрас обраћајући се ватреним присталицама у центру Атине.
„У Европи данас, Грчка и грчки народ постали су синоним за отпор и достојанство и ова борба ће се наставити још четири године“, истакао је Ципрас.
„Чекају нас тешкоће, али смо такође на чврстом тлу. Из те битке нећемо се опоравити магијом, већ само са тешким радом“, поручио је лидер Сиризе.
Британски „Гардијан“ наводи да је очигледно да Ципрас има такав ниво политичке трајности који би мали број људи предвидео, а да велики део грчког друштва показује невероватно стрпљење према њему.
Док се претходних недеља чинило да ће избори бити неизвесни, испоставило се да се лидер Сиризе „само лагано прошетао“, пише британски лист.
Немачки „Зидојче цајтунг“ оцењује да је Ципрас учинио незамисливо: прихватио пакет штедње и не само да је политички преживео већ је са Сиризом освојио нов мандат.
Грчка већ има искуства са политиком штедње. Први пакет помоћи је 2011. године коштао власти шефа Пасока Јоргоса Папандреуа, а други Антониса Самараса из Нове демократије.
