Уживо
    Брегзит

    ЕУ пред расцепом на осовини Берлин-Париз

    © Фото: Pixabay/moritz320
    Европа
    Преузмите краћи линк
    01481470

    Док се Доналд Трамп припрема за Белу кућу, а Тереза Меј за „брегзит“, Европску унију 2017. године очекује суочавање са последицама политичких потреса из ове године након којих би се Немачка могла наћи у улози усамљеног лидера.

    Ренационализација политике, односно одбијање глобализације и међународне сарадње, које су карактерисали поредак после 1945. године, постали су све популарнији.

    Како наводи Си-Ен-Ен, Европска унија посрће. Италијански премијер Матео Ренци ће вероватно изгубити подршку на референдуму о уставној реформи који се одржава за викенд, што ће скоро сигурно довести до његове оставке и успона антиевропских странака у Италији.

    У Аустрији, како се чини, нови председник ће постати Норберт Хофер из крајње десничарске Слободарске партије (ФПО).

    Герт Вилдерс, из антиисламске и антиевропске Партије слободе у Холандији, који је позивао на европско патриотско пролеће и обећао да ће Холандија опет „бити велика“, могао би да победи на парламентарним изборима на пролеће следеће године.

    Ипак, како се наводи, Европска унија највише страхује од избора у две највеће чланице — Немачкој и Француској.

    Покретачи европске интеграције — Париз и Берлин — сада се суочавају са популистичком крајњом десницом у виду Националног фронта и Алтернативе за Немачку, мада је мало вероватно да би они могли да победе на изборима.

    Међутим, више од популизма, Европској унији прети растућа „шизма“ у немачко-француској осовини, а због различитог правца у којем се крећу Париз и Берлин, свака стратешка дугорочна визија за ЕУ скоро да је немогућа.

    Француска се окреће себи, остављајући Немачку саму на челу ЕУ, што је још тежи задатак због чињенице да Британци одлазе.

    Републикански кандидат у Француској Франсоа Фијон скоро сасвим сигурно ће се у другом кругу избора суочити са Марин Ле Пен из Националног фронта, коју ће вероватно победити.

    У Немачкој се очекује победа Ангеле Меркел за четврти канцеларски мандат, када ће доспети под притисак не само домаћих бирача, већ и међународне заједнице, да је „последња бранитељка“ умерене либералне демократије и глобализације.

    И док се сви окрећу себи, Немачка ће се наћи на позицији коју никад није желела — да покуша сама да води Европу. А изазови су бројни — „брегзит“, Русија, Турска, мигранти, криза еврозоне и непредвидљиви Доналд Трамп, закључује се у анализи.

     

    Тагови:
    ЕУ, Немачка, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога

    Догађаји дана

    • НБА

      Неприхватљиво је оправдање да је неки спортиста користио нека средства која подстичу већу снагу, брзину и експлозивност у медицинске сврхе као део лечења, јер спортисти имају медицинске тимове који знају да је то недозвољено, а има и других, алтернативних лекова који нису на допинг листи, сматра прослављени југословенски кошаркаш Жарко Варајић.

      0815
    • Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров говори на конференцији за медије након састанка Савета министара ОЕБС-а у Хамбургу

      Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова описала је на Фејсбуку могући дијалог руководства агенције Ројтерс и дописника, које је, наводно, опсовао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

      0 623
    • Картер Пејџ, саветник новоизабраног америчког председника Доналда Трампа

      Картер Пејџ, саветник изборног штаба председника САД Доналда Трампа, наступиће током посете Москви у понедељак у Међународном мултимедијалном прес-центру МИА „Росија севодња“.

      0 438
    • Александар Чепурин

      До краја године премијер Србије Александар Вучић састаће се са руским министром одбране Сергејом Шојгуом, потврдио је за Спутњик амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.

      1756
    • Конференција Удружења породица несталих, убијених и погинулих на простору бивше Југолавије, поводом Дана људских права

      Породице жртава на простору бивше Југославије данас траже преко 10.000 несталих лица из ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска ни 25 година после рата није ексхумирала преко стотину српских жртава у регистрованим гробницама.

      1564
    • Град Севастопољ на црноморском приморју Крима

      Питање о статусу Крима неће бити доминантна тема у већини западних влада већ наредне године. Доналд Трамп ће се, притом, тешко одлучити да Крим призна као део Русије, али могао би да удаљи ту тему са дневног реда, сматра руски сенатор Алексеј Пушков.

      0 391