Слушајте Sputnik
    Петро Порошенко у посети Националној гарди, близу Кијева

    Кланица у Донбасу уз Порошенкову представу

    © Sputnik / Mikhail Markiv
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    83109

    Криза у Донбасу погоршала се након телефонског разговора америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина. Порошенко није више сигуран у кога може да се поузда — са Русима неће да сарађује, а подршку нове америчке администрације нема.

    Ситуација на југоистоку Украјине у последњих неколико дана нагло се погоршала. Кремљ је оптужио Кијев због кршења примирја, док су челници самопроглашених република Донбаса саопштили да су украјинске снаге за последња 24 часа 2.500 пута гранатирале положаје устаника.

    Из Министарства одбране Доњецке Народне Републике (ДНР) кажу да су пресрели преписку украјинског Генералштаба и војске на терену, у којој се наводи да је приликом напада на положаје устаника у последња два дана око 80 украјинских војника погинуло, а више од 70 рањено.

    Истовремено, у недељу је стигла вест да је око десет војника украјинске војске страдало након покушаја да са бока пробију редове устаника, али су упали на минирани део територије.

    Портпарол руског председника Дмитриј Песков огласио се тим поводом и рекао да су напад највероватније извеле паравојне формације националиста, али да не мисли да Кијев контролише те одреде. Међутим, како је рекао, у овој ситуацији су добили подршку украјинске артиљерије, што говори о томе да иза ове акције стоји неки „скривени циљ“. Поред тога, навео је и да ова акција указује на неспремност председника Украјине Петра Порошенка да спроведе Мински споразум.

    Добар познавалац прилика у Украјини и новинар Политике Слободан Самарџија тврди да се ситуација у Донбасу погоршала након телефонског разговора америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина. „Порошенко није више сигуран у кога може да се поузда — са Русима неће да сарађује, а подршку нове америчке администрације нема“, каже Самарџија за Спутњик.

    Слободан Самарџија, бивши дописник Политике из Москве
    © Sputnik /
    Слободан Самарџија, бивши дописник Политике из Москве

    Иако сва дешавања на Донбасу у највећој мери зависе од Порошенкове политике, објашњава он, очигледно је да је украјински председник играо на лошу карту сматрајући да ће Хилари Клинтон победити на изборима у САД, те се нашао у прилично непријатној ситуацији будући да је приморан да да ствара нови контакт са Трамповом администрацијом, а да при томе сачува тренутни однос са Русијом.

    Истовремено, Самарџија сумња да може нешто битније да се деси у Украјини, неки конкретнији расцеп, иако сматра да ће ситуација остати напета, што значи да тај проблем више не може да се решава из Порошенковог кабинета.

    „То треба да реше и Трамп и Путин, као и остали јаки европски лидери, јер без њихове помоћи Украјина једноставно не може да настави да се развија и да изађе из кризе у којој се налази“, додао је.

    Са друге стране, Едуард Попов, научни сарадник са Института за стратешко планирање, сагласан је са тезом портпарола Кремља Димтрија Пескова да је могуће да су сукоб испровоцирали добровољци, односно јединице украјинских националиста који ратују у Донбасу, али да је највећи проблем настао након што се у тај напад умешала и украјинска војска.

    Упркос свему, каже он, то не значи да је на Мински споразум стављена тачка, већ да ће се ови инциденти претворити у информациони рат. 

    „Зашто је Порошенко прекинуо посету Немачкој? Да је Украјина спремала напад на Донбас, председник би сигурно остао у Берлину, а онда би рекао да није у току са дешавањима, као и да није издавао таква наређења већ да су то учинили добровољци. Међутим, Порошенко се ипак вратио и сада ће користити већ познату стратегију — он ће уплакано говорити како су ’сепаратисти‘ и ’агресивна Русија‘ поново напали Украјину. Не жели Порошенко рат, већ је жељан публике“, истиче он.

    Попова, са друге стране, чуди став ОЕБС-а, чија мисија у Украјини још увек не реагује на оно што се дешава у Донбасу, иако тврди да „посвећеност“ ОЕБС-а према ономе што ради Кијев зависи од става светске заједнице према Кијеву. „Мислим да ће сада због нових политичких околности у САД и Европи тај однос претрпети измене, а самим тим ће се променити и понашање ОЕБС-а у Донбасу“, додаје.

    Међутим, гранатирање се наставља и данас, а Роман Мањекин, политиколог из Доњецка, за Спутњик каже да су главне мете управо комуналне службе у Доњецку, те да је хуманитарна катастрофа на помолу — становници Авдејевке су остали без струје, грејања и воде.

    Он тврди и да су борбе појачане на читавој територији ДНР, што доводи до тога да дневно погине чак до две особе.

    За то време, многи званичници међународне заједнице апеловали су да се моментално обуставе сви напади и поштује примирје на југоистоку Украјине. Истовремено, стални представник Шведске при УН рекао је да ће Савет безбедности вечерас размотрити новонасталу ситуацију на југоистоку Украјине, додуше иза затворених врата.

    Тагови:
    сукоби, Донбас, СБ УН, ОЕБС, Петро Порошенко, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога