Циљ доктрине јесте да се прецизирају принципи обликовања државне информационе политике, пре свега када је реч о, како је наведено у документу, „супротстављању разорном информационом утицају Руске Федерације у условима хибридног рата који је она покренула“.
Према доктрини, реч је о усавршавању законодавства, развоју заштићене националне телекомуникационе мреже, заштити државних информационих ресурса и учвршћивању капацитета органа безбедности и одбране у сајбер-простору.
Планирано је и да се под хитно усаврши систем заштите „критичне инфраструктуре, пре свега од терористичких и диверзионих насртаја“.
Концепцију „хибридног рата“ су током протеклог века разрадиле Сједињене Америчке Државе, а активно ју је користио Вашингтон за смењивање режима у државама широм света. Она се састоји од комбиновања цивилних, војних, информационих и економских средстава, усмерених на дестабилизацију одређене државе.
После кризе у Украјини, земље НАТО-а често спомињу „хибридне претње“ из Русије. НАТО понекад признаје да реална хибридна претња европском друштву долази од исламских терористичких организација које, користећи активну пропаганду ултрарадикалног ислама на друштвеним мрежама, формира своје ресурсе и стварну „пету колону“ на територији самих држава НАТО-а.
