Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    2186
    Пратите нас

    На Косову, у Србији, Босни и Црној Гори поново се виде знаци повећаних етничких тензија, пише „Гардијан“ у једном од главних текстова на свом сајту.

    „Познато лице гледа на улице и тргове балканског града Северна Митровица. ’Срби су били уз њега све време‘, пише на слогану написаном на енглеском испод џиновске слике Доналда Трампа који гледа на пролазнике“, речи су у којима британски медиј почиње текст.

    Како наводе, већина грађана у граду у којем махом живе Срби би се сагласила с тим.

    Срби су углавном били одушевљени Трамповом победом, ако ни због чег другог, онда само зато што је победио супругу њиховог непријатеља из деведестих Била Клинтона, који је предводио НАТО бомбардовање против српских снага у Босни и на Косову, пише „Гардијан“.

    Сада, Балкан је још једном суочен са кризом. Границе се преиспитују, етничке тензије расту и замена територија се опет помиње као последњи начин на који се може спречити насиље.

    „Заборавите Кину и Блиски исток, бивша Југославија би тек могла да израсте у Трампову прву праву спољнополитичку главобољу“, истиче „Гардијан“.

    Прошлог месеца избио је сукоб због српског воза прекривеног слоганом „Косово је Србија“, написаном на више језика, а који је послат ка Митровици, пише британски медиј истичући да је реч о најгорој кризи у региону у последњих неколико година.

    „Већину на Косову чине Албанци, око 90 процената укупног становништва. Иако је воз заустављен изван Косова, чланице НАТО-а Хрватска и Албанија тражиле су од Алијансе да промени мировни план на Косову. Српски председник Томислав Николић изјавио је да ће са својим синовима лично узети оружје уколико неко буде претио Србима на Косову“, наводи „Гардијан“.

    Шефица администрације у Северној Митровици Адријана Хоџић верује да све те тензије немају никакве везе са грађанима.

    „На северу Косова и даље постоји нада да ће људи моћи да живе без страха. Лично ми је мука и Приштине и Београда, жртве смо политичара са високих позиција“, наводи она.

    Онда је ту Босна, наводи „Гардијан“.

    Граница између два федерална дела — српског и босанско-хрватског — након трогодишњег рата током деведесетих никада није у потпуности зацелила. Аутономна Република Српска редовно прети референдумом о независности, док су неки босански Срби претили бојкотом институција у Сарајеву због захтева за ревизијом одлуке Међународног суда о геноциду српских снага током рата.

    Ту је и Црна Гора, предмет невероватних политичких превирања прошле године када је влада тврдила да су руске институције покушале да организују државни удар.

    На крају се Македонија, најјужнија република бивше Југославије, бори да формира нову главу након политичке кризе са етничким Албанцима. Земља је доспела у центар пажње када је конгресмен САД предложио Трампу да је разбије и подели суседима.

    „Македонија није земља. Жао ми је, али није земља“, рекао је Дејна Рорабахер, конгресмен који, како „Гардијан наводи", редовно брани руског председника Владимира Путина.

    „Ситуација је катастрофална“, наводи Белгзим Камбери, етнички Албанац и борац за људска права. „Готово две деценије после рата, ово није мир. Албанско и српско питање није завршено на Балкану, то је однос Изреала и Палестине у Европи“.

    Као и увек, регион има проблем не само са унутрашњим размирицама већ и због иностраних фактора.

    „Европска унија, погођена својим егзистенцијалним проблемима, смањила је експанзију на западни Балкан. Приступ Трампове администрације и даље није јасан. Русија за то време повећа своју моћ у региону и прошири утицај“, пише британски медиј.

    Ипак, како наводи, „Косово остаје кључно“.

    Косово је прогласило независност 2008. године, али Београд то никада није признао. Споразум под покровитељством ЕУ из 2013. године обећао је Србији нешто бржи пут ка чланству, а Косову према статусу кандидата. Али ЕУ сада има друге кризе на уму, линије поделе су видљивије него икада, истиче „Гардијан“.

    На северном Косову улице су пуне српских застава, српски динар је валута и језик је углавном српски. Аутомобил иду без таблица, они са званичним косовским таблицама их скидају пре уласка на север. Са друге стране реке Ибар је Јужна Митровица, у којој живе углавном само Албанци, она функционише одвојено.

    „Уколико бисте довели некога овде у Северну Митровицу, рекли би да је ово више Србија него Косово. Нисам сигурна да је ово одрживо“, наводи Хоџићева.

    Како каже, региону би било боље да је дошло до размене територија о којој се причало на преговорима око Косова после рата 1999. година. Сада, неки аналитичари поново наводе идеју о замени територија. Северна Митровица Србији у замену за Прешевску долину.

    „Сада морамо да бирамо између неколико лоших опција“, истиче она.

    Упркос националистичким симболима, међу обичним грађанима постоји мало апетита за сукобом. Многи изражавају осећај немоћи суочени са геополитички махинацијама великих сила.

    „Срби и Албанци су ту најмање криви. Политичари су стали између два народа. Видели смо доста рата“, каже 74-годишњи Вукоје Утвић.

    Неименовани западни дипломата „са искуством у региону“ за „Гардијан“ каже да постоји само један потенцијални спонзор за промене границе, а то је Русија. Такође, он наводи да се не плаши да би могло да дође до сукоба попут оног из 2004. године и напада на Србе који су довели до 30 жртава.

    Сви су, како каже, посвећени бриселском дијалогу и размена територија није уопште питање.

    „Гардијан“ такође истиче да су дипломате 2017. годину на Балкану у политичком смислу описали као кошмарну због избора у Србији, растуће жеље за референдумом на Косову и почетним маневрима за изборе у Босни следеће године, а очекују се и прве оптужнице пред новим специјалним судом у Хагу за злочине ОВК пред којим би могли да се нађу „високи званичници политичке елите“, што би довело до нове нестабилности.

     

    Извор: Б92

    Тагови:
    гаридијан, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога