Слушајте Sputnik
    Зграда ЕУ у Бриселу

    Брисел сад цензурише и своје

    © AFP 2019 / Emmanuel Dunand
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 121

    Резолуција Европског парламента која позива на преиспитивање и јачу контролу финансирања НВО новцем из ЕУ буџета може да се посматра као додатна цензура слободе мишљења у ЕУ, али и као упозорење НВО које се баве миграцијом да раде у складу са интересима ЕУ, сматра председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић.

    У паузи замлаћивања са Ердоганом, „брегзитом“ који тече, избегличком кризом која траје ли траје и не види јој се крај, као и председничким изборима у Француској који би могли бити већи ударац за Европску унију и од одлуке британских бирача да напусте „брод који тоне“, Европски парламент отворио је тему ненаменског трошења средстава на невладине организације.

    Тема бацања пара пореских обвезника увек је добродошла, посебно у време распада система каква је ЕУ, међутим, поставља се питање зашто је сад отворена. И, имајући у виду орвеловски и мало коме разумљив језик бриселске бирократије, намеће се и дилема, шта, у ствари, то значи.

    ЕП тренутно ради на усвајању резолуције која позива на преиспитивање и јачу контролу финансирања НВО новцем из ЕУ буџета и од Европске комисије тражи да се уведу јасна, свеобухватна и транспарентна правила о томе како, колико и тачно у коју сврху НВО добијају новац европских пореских обвезника.

    Нацрт извештаја Одбора за буџетски надзор у ЕП о контроли финансирања НВО из ЕУ буџета тражи увођење јединствене контроле на основу које би Европска комисија, Ревизорски суд и Одбор за буџетска питања могли да прате, разматрају и извештавају о активностима појединачних НВО, као корисника ЕУ донација.

    У нацрту текста извештаја, који би требало да буде изгласан у форми резолуције, ЕП указује на чињеницу да је 2105. године из ЕУ буџета издвојена 1,2 милијарде евра за финансирање НВО.

    Највећи део тих средстава, више од 90 одсто, намењен је оквиру програма „Глобална Европа“, који служи за подршку привредном расту и развоју најмање развијених ЕУ земаља и региона и развоју међурегионалне сарадње.

    По четири одсто издвојено је за категорије „Одрживи развој у оквиру природних ресурса“ и „Безбедност и држављанство“, а само 0,4 процента за „Паметан и свеобухватан раст“.

    Извештај Одбора за буџетску контролу ЕП говори и о томе да је при додели средстава фаворизован само мали број НВО, као и да процедуре за добијање ЕУ фондова иду наруку већим организацијама, док су мање НВО неретко запостављене.

    У извештају се упозорава на високу концентрацију ЕУ фондова међу неколицином корисника. Готово 60 одсто расположивог новца за еколошке, социјалне, здравствене и програме заштите људских права добило је само 20 НВО, наводи се извештају и позива Европска комисија да унапреди процедуре контроле.

    Иако европски посланик из редова немачких конзервативаца Маркус Пипер у свом предлогу резолуције о контроли финансирања НВО наводи „значајан допринос НВО у доношењу политичких одлука“ и наглашава подршку „додатног јавног финансирања у областима социјалне политике, заштите природне средине и развоја“, његов извештај у највећој мери односи се на критику досадашњих процедура у додељивању ЕУ новца намењеног за рад невладиног сектора.

    Он позива на пуну транспарентност и доступност информација о томе како се улаже и троши европски новац намењен НВО.

    Наизглед, све је у реду, јер шта је спорно у захтеву за пуном транспарентношћу и потпуној доступности информација о трошењу/бацању пара пореских обвезника?

    Председник Центра за стратешке алтернативе др Александар Митић, који је био дугогодишњи дописник Танјуга из Брисела, упозорава да у резолуцији постоји контроверзни параграф везан за позив да се финансирају само оне НВО које раде у складу са интересима ЕУ.

    „То може да се интерпретира као додатна цензура слободе мишљења у ЕУ, али и као упозорење НВО које се баве миграцијом да раде у складу са интересима ЕУ. Претпостављам да се те НВО упозоравају да не поспешују илегалну миграцију. У сваком случају, реч је о контроверзном параграфу који је тешко интерпретирати прецизно, то јест, може да се интерпретира на много начина. Уз то, ради се о извештају за ЕП, тако да се ради о необавезном документу“, каже Митић за Спутњик.

     

    Тагови:
    финансирање, мигрантска криза, избегличка криза, НВО, цензура, Европска комисија, Европски парламент, ЕУ, Маркус Пипер, Александар Митић, Брисел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога