Наводи се да је председавање ЕУ за Бугарску без сумње велики изазов. Преговори о „брегзиту“, дискусије о заједничкој избегличкој и мигрантској политици, припрема финансијског оквира за период од 2020. године — само су три тешка задатка.
„Дојче веле“ наводи да се Софија потрудила да нађе и „своју“ тему коју ће истицати током шестомесечног председавања ЕУ, а то је европска будућност Западног Балкана, где би Бугарска могла да буде драгоцени посредник. Планира се чак и одржавање ванредног самита ЕУ за 17. мај 2018. године.
„Бугарска ће се снажно заложити за Западни Балкан и за политику проширења и интеграције. За то има добре предуслове кроз своје билатералне односе у региону“, казао је за „Дојче веле“ немачки социјалдемократа Гернот Ерлер, бивши државни секретар у Министарству спољних послова и председник Немачко-бугарског форума.
Немачки међународни радио наводи да је бивши председник Европског парламента Ханс-Герт Петеринг, незванично главни саветник бугарске владе у вези са њеним председавањем ЕУ, ипак опрезан.
Према његовом мишљењу, порука би требало да гласи: „Не можете брзо да постанете чланице, морате да се реформишете, морате да сузбијете корупцију и успоставите владавину права. Заузврат, у појединим областима, као што су смањење роминга или питање дигитализације, можда можете бити третиране као друге земље ЕУ“.
Наводи се да је министарка Лиљана Павлова, надлежна за бугарско председавање ЕУ, представила програм председавања, како у бугарском тако и у Европском парламенту. Осим европске перспективе за Западни Балкан, Павлова се фокусирала на будућност младих, што је директно повезано са будућим буџетом за 2020. годину и „брегзитом“, безбедност и стабилност, с обзиром на избеглице и миграцију, затим заједничку европску одбрану и привредни раст, као и јединствено европско дигитално тржиште.
„Дојче веле“ наводи да су се притом приоритети који су били постављени значајно мењали. Пре свега зато што је бугарска влада првобитно истакнуте циљеве изменила након усаглашавања са институцијама ЕУ и реалношћу. Наводи се да је у међувремену Софији постало јасно да ће за време председавања више имати улогу да координира него да води, као и да ће се велики проблеми попут „брегзита“ и избеглица решавати посредовањем Бугарске, а не под њеним вођством.
Према анализи листа, када је реч о миграцији, Софија ће покушати да отклони разлике између западне и источне Европе и тражити консензус пре него што у јулу 2018. председавање преузме Аустрија, јер Беч се, као што је познато, залаже за знатно строжу мигрантску политику.
Наводи се да се, када је реч о „брегзиту“, преговарач ЕУ Мишел Барније и бугарски премијер Бојко Борисов надају да би за време бугарског председавања могао да се постигне велики напредак.
„Неопходни су велики заједнички напори, пошто је одвајање Велике Британије од ЕУ тежак процес и зато што ће у буџету ЕУ бити десет милијарди евра мање него што их је данас“, изјавио је Борисов.
„Дојче веле“ подсећа да је Барније оценио да је Бугарска добро припремљена за председавање ЕУ и захвалио за бугарски ангажман за наставак преговора о „брегзиту“.
За Јохану Дајмел из Друштва за југоисточну Европу у Минхену, то што земља која је још увек под мониторингом ЕУ преузима њено председавање, представља „новум“. Она за „Дојче веле“ наводи да је последњи извештај о Бугарској у оквиру Механизма заштите и провере за њу „веома алармантан“.
„Реч је о директном нападу на независност судства, поткопавању независности судија, па чак и противуставним законима“, оценила је Дајмелова.
Она је додала да, с обзиром на то, „Бугарска не може да буде узор“.
„Уколико такви елементарни дефицити постоје, како онда мотивисати земље Западног Балкана за реформе у области правосуђа и владавине права, за борбу против корупције и организованог криминала?“, упитала је Дајмелова.
Подсетила је и на „веома сумњиву ситуацију са медијима у Бугарској“.
„Да ли је Бугарска прави председавајући ЕУ да се бави тим питањима и ставља их на дневни ред? Сумњам у то“, закључила је она.
„Дојче веле“ наводи да се сумње у способност Бугарске да успешно води ЕУ износе и из других разлога, укључујући то што су у бугарској влади заступљени и ултранационалисти из савеза „Уједињене патриоте“.
За Данијела Кадика, из Фондације Фридрих-Науман која је блиска немачким либералима, то је проблематично.
„Познати ксенофоби, националисти и протекционисти, постаће председници разних савета. Попут потпредседника Владе Валерија Симеонова, који не скрива мржњу према мањинама, када за Роме јавно каже да су ’дивљи мајмуни‘“, навео је Кадик.
Петеринг ипак очекује да ће бугарском премијеру Борисову поћи за руком да дисциплинује коалиционог партнера, „како би могао да настави проевропски курс“, а „Дојче веле“ наводи да он у томе може да се ослони на већину становништва.
Према подацима агенције „Галуп интернешенел“, 62 одсто Бугара верује у ЕУ — пораст за 12 одсто у односу на децембар 2016. године. Исто тако, 55 одсто грађана верује да ће Софија успешно обавити председавање ЕУ. Бугари такође верују да ће им председавање донети и додатни бонус за приступ Шенгену и еврозони.
„Дојче веле“ наводи да стручњаци оцењују да приступ Шенгену није споран, док је приступ еврозони и даље под знаком питања, пошто Бугарска, додуше, може да се похвали веома добрим економским напретком, али нема велику подршку у еврозони.
