Слушајте Sputnik
    Италија, избори

    Нешто је труло у Италији: Нови избори у октобру?

    © REUTERS / MAX ROSSI
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 519

    Једино што би могло да помогне превазилажењу политичке кризе у Италији је оно што тамо зову „Влада са циљем“. Тај циљ би могао бити измена изборног закона, како би се бар на јесен лакше изабрала власт.

    На парламентарним изборима који су у недељу одржани у Италији ниједна странка ни коалиција није освојила апсолутну већину на основу које би могла самостално да формира владу.

    Прелиминарни резултати показују да је коалиција десног центра, предвођена странком „Напред Италијо“ бившег премијера Силвија Берлусконија освојила 37 одсто гласова, а на другом месту је „Покрет пет звездица“ са око 31 одсто. Коалиција левог центра предвођена Демократском странком доскорашњег премијера Матеа Ренција освојила је 23 одсто гласова, а Ренци је потврдио да ће поднети оставку на ту функцију.

    Лидер италијанског „Покрета пет звездица“ Луиђи ди Мајо рекао је да би због одличног резултата покрета на изборима требало да им буде поверено вођење владе. 

    Према речима Жељка Пантелића, дописника „Недељника“ из Рима, формирање нове италијанске владе неће ићи тако лако.

    „Не видим начин на који ће било ко ући у коалицију са ’Покретом пет звездица‘ јер су се они понашали врло некоректно када им је, на пример, Демократска партија после избора 2013. године нудила коалицију. Са друге стране, људи који су у Демократској партији изабрани у Сенат и Камеру апсолутно су против било каквог савеза са ’Покретом пет звездица‘, па је та коалиција немогућа“.

    Једнако је, процењује Пантелић, немогућа и коалиција између „Покрета пет звездица“ и Лиге Матеа Салвинија јер би тако нешто била Салвинијева политичка грешка „пар екселанс“, с обзиром на то да је он у позицији да сада заправо само треба да сачека коју годину да му цела Берлусконијева „Напред Италијо“ практично падне у руке.

    „Мислим да су најизгледнији нови избори у октобру, а једино што би можда могло да помогне око креирања некакве владе је оно што они овде зову ’Влада са циљем‘. Тај циљ би могао бити измена изборног закона, јер ако се за шест месеци поново иде на изборе са овим системом гласања опет ћемо бити у ситуацији да нико неће имати потребну већину да формира владу“, сматра Пантелић.

    Како каже, Силвио Берлускони је после Матеа Ренција највећи губитник минулих избора, јер је у оквиру коалиције са највећим бројем гласова, антиимигрантска и евроскептична „Лига за Север“ Матеа Салвинија освојила око 18 одсто, док је Берлусконијева партија добила мање од 14 одсто гласова.

    „На овим изборима се догодило нешто што је до пре само неколико година било незамисливо — да ’Лига за Север‘ у Риму освоји готово исто гласова колико и ’Напред Италијо‘, као и да у Маћерати, где су били испод један посто гласова, сада освоје око двадесет процената, и то после онога што се тамо догодило, а  што би, нажалост, могло да буде и аларм за стање у Италији. Наиме, ако гласате за партију чији је члан и кандидат на локалним изборима изашао на улицу и пуцао на људе само зато што су друге боје коже, и та партија са 0,6 одсто гласова порасте на 21, онда значи да је нешто дубоко труло у италијанском друштву“, примећује Пантелић.

    Када је реч о судбини Силивија Берлусконија, Пантелић каже да он није ни покушао да овим изборима себи обезбеди политичку будућност.

    „Желео је да себи обезбеди позицију да може да помогне својима фирмама, односно својој пословној империји да прође кроз кризу у којој  је већ неколико година. Читаво његово појављивање у изборној кампањи било је само жеља да се постигне што бољи резултат како би могао да истргује што боље за своје фирме и за људе који су око њега. У странци ’Напред Италијо‘ имате доста људи који су на овај или онај начин везани за Берлусконија и који имају своје властите интересе, тако да ту нема много неке идеологије. Његова велика грешка је била што је изашао званично са именом Антонија Тајанија као кандидатом за премијера и што се превише показивао проевропски настројеним, што у у његовом делу бирачког тела није било најбоље схваћено, те су ти гласови отишли Матеу Салвинију“, каже Пантелић.

    Веровало се, додаје наш саговорник, да ће „Напред Италијо“ на крају ипак имати више гласова од „Лиге за Север“, али тај испад у Маћерати и позиционирање кампање око питања имиграција и повратка наводно псеудо-фашизма је допринело да „Лига“ значајно порасте, да они остваре историјски најбољи резултат и да се појаве у деловима Италије где их никада пре није било. Међутим, највеће изненађење избора свакако је резултат Демократске партије која је сишла испод 20 посто, што је први пут у њеној историји, па Ренцијева оставка није неочекивана.

    Пантелић додаје да је сада питање да ли ће бити неких озбиљнијих покушаја да се формира парламент.

    „Биће веома тешко изабрати и председника Сената и председника Камере, односно Доњег дома, јер они који су ушли у парламент немају такозвани коалициони капацитет. Једина коалиција која је могла да формира владу је ’велика коалиција‘ Демократске партије и ’Напред Италијо‘, али они немају ни изблиза потребне бројеве за тако нештo. Показало се да је Матарела био у праву када је рекао премијеру Ђентилонију да не подноси оставку, па ће у том контексту Ђентилонијева Влада наставити са радом највероватније до следећих избора који ће по свој прилици бити у октобру“, закључује Пантелић за Спутњик.

    Тагови:
    Италија, избори, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога