Слушајте Sputnik
    Фабрика биткоина исландске компаније Џенезис

    На северу Европе пуном паром ради џиновска фарма виртуелног злата, шансу има и Србија

    © AP Photo / Egill Bjarnason
    Европа
    Преузмите краћи линк
    11029

    У срцу исландских поља лаве расте једна од највећих фабрика биткоина на свету, где се производи виртуелно злато.

    Њена локација је тајна, како не би могли да је нападну најсофистициранији лопови.

    Захваљујући подземљу пуном вруће воде, која омогућује стварање велике количине струје и то по повољној цени, Исланд се претворио у рај за „рударе“ криптовалута попут биткоина.

    Супротно од евра или долара које емитује централна банка, биткоин настаје у информатичким „рудницима“ или „фармама“, како се називају скупови рачунара који стварају ту криптовалуту и потом је продају на берзи на интернету.

    Једна таква „фарма“ назире се у исландској вулканској пустињи. Хангар од сребрног лима скрива моћне рачунаре, а поред се налазе још четири зграде.

    Ускоро ће бити додата још два нова складишта. То је „фарма“ компаније „Џенезис мајнинг“ названа „Енигма“. Име је добила по првој машини за дешифровање порука коју су користили Немци у Другом светском рату.

    Унутар хангара налазе се десетине хиљада компјутерских система за производњу биткоина.

    Смештени су на простору од 400 квадратних метара и производе заглушујућу буку, сличну оној џамбо џета пре полетања.

    Један „мајнинг риг“ састављен је од матичне плоче, компјутерске меморије, хард диска, процесора и шест графичких картица.

    Његова функција је управљање комплексним алгоритмима како би се бележиле континуиране трансакције, аутентичне и нумерисане.

    Кинески рат против биткоина отвара пут другима

    Та технологија названа „блокчејн“ обично се упоређује с дигиталном рачуноводственом књигом. Само што би ова требало да буде неуништива и не може да се фалсификује.

    Сваких десет минута у тим рудницима или фармама створи се 12,5 биткоина.

    „Свако може да их направи у својој кући, без икакве (правне) препреке и техничких ограничења“, објашњава Флип Салтер, представник „Џенезис мајнинга“ на Исланду. Салтер је млади немачки инжењер који има 25 година.

    Око 17 милиона биткоина у оптицају је у читавом свету, а део „мејд ин Исланд“ још увек је скроман. Али, то острво у северном Атлантском океану нада се повећању свог учешћа и великој добити након што су кинеске власти лансирале рат против виртуелне валуте.

    Исланд нуди јединствене услове у свету за производњу криптовалута због своје геотермалне енергије, веома јефтине и 100 одсто обновљиве.

    Цена просечног киловат сата на Исланду износи 0,06 евра и готово је двоструко јефтинија него у Европској унији, податак је еуропске статистичке канцеларије Еуростат за 2016. годину.

    Србија конкурентнија од Исланда

    Тиме је Исланд једна од најконкурентнијих земаља у Европи, након Србије, Македоније и Босне и Херцеговине.

    Осим тога, просечна годишња температура на острву, отприлике пет степени Целзијуса, идеална је за избегавање прегревања.

    Батерија с вентилаторима усисава поларни ветар па га филтрира и меша с топлином коју производе рачунари. Та топлина досеже 80 степени Целцијуса, али захваљујући филтрираном хладном ветру она у простору где се одвија „рударење“ пада на ниво од пет до 25 степени.

    Компанија „Џенезис мајнинг“ основана крајем 2013. налазила се раније у Босни и Херцеговини, док су њени главни конкуренти били у Кини или Седињеним Државама. И друге компаније с информатичким „фармама“ размишљају сада о селидби на Исланд, следећи пример „Џенезиса“.

    „Потражња је значајно порасла, нарочито у последња три месеца“, каже Јохан Снори Сигурбергсон из исландске електроенергетске компаније „ХС Орка“.

    Интересовање за доласцима на Исланд порасло је упркос осцилацијама биткоина, чија вредност се тренутно креће око 10.000 долара. У децембру се приближила нивоу од 20.000 па је у фебруару нагло пала на 6.000 долара.

    „Цена биткоина није баш добар индикатор успешности рударења“, истиче Филип Салтер, који се плаши конкуренције у овом, тренутно врло примамљивом сектору.

    Према проценама „ХС Орке“, три највеће компаније које су власнице информатичких центара и „фарми“ криптовалута требало би да 2018. потроше више струје него свих 350.000 становника Исланда заједно.

    Потражња за струјом би тако могла да премаши понуду.

    Исландске „фарме“ су, међутим, постале жртве свог успеха. Добро организовани лопови их вребају. Од децембра до јануара нападнуто их је 600 због плена од око 1,6 милиона евра.

    Јутарњи лист

    Тагови:
    Биткоин, Исланд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога