Слушајте Sputnik
    Рајхстаг, седиште Бундестага

    Зашто се немачке службе плаше Кине

    © Sputnik / Маријана Колаковић
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 720

    Специјалне службе званичног Берлина се прибојавају да је преузимање немачких компанија, након што их купе кинеска високотехнолошка предузећа, не само вид индустријске шпијунаже већ и да ова појава представља опасност по националну безбедност и економију Немачке.

    Начелник ресорне безбедносне службе Ханс Георг Маасен је изјавио дa кинеске компаније путем куповине немачких фирми добијају посредно приступ високим технологијама, што подрива безбедност земље.

    Интересантно је пак да су пре одређеног времена немачке безбедносне службе биле пријатно изненађене чињеницом да је Кина драстично смањила индустријско шпијунирање технолошки напредних земаља у свету. Касније се испоставило да је заправо Кина почела да користи све предности либералног немачког законодавства и тиме добија приступ високим технологијама потпуно легално путем куповине предузећа из одређeне бранше.

    Према подацима Министарства економије Немачке, у куповину немачких компанија кинеска страна је инвестирала чак четрнаест милијарди долара. Поређења ради, још 2015. године, ова сума није била виша од петсто тридесет милиона долара. Главне бранше где се уочава раст броја аквизиција јесу роботехника, аутомобилска индустрија, аерокосмичка технологија, биомедицина.

    Према речима надлежних из немачких безбедносних служби, убудуће не би требало допуштати да компаније које се баве важним инфраструктурним пословима и поседују кључне технологије и ресурсе пређу под контролу страних компанија.

    Са друге стране, западне компаније до сада нико није приморавао да продају своје активе кинеским партнерима. У већини случајева се напротив дешавало да кинеске инвестиције буду оберучкe прихваћене. Ситуација би била потпуно другачија ако би кинеска страна до западних технологија долазила путем индустријске шпијунаже. Али, пошто у купопродајне односе свесно улазе, европске компаније знају које су последице кинеских инвестиција.

    Бизнис никада не наноси сам себи штету, а то значи да су кинеске инвестиције ипак добродошле, сматра Љу Ђинг, научни сарадник  Народног универзитета у Пекингу.

    Америчка војска у Европи - илустрација
    © Sputnik / Александар Милачић

    „Заправо овде се ради о врло тесним економским везама између Кине и Немачке, а не о индустријској шпијунажи. To што кинески партнери купују немачке ресорне фирме доноси обострану корист. Осим тога, на тај начин и немачки производи добијају убрзан приступ многољудном и растућем кинеском тржишту. Не видим никакве негативне ефекте од оваквог вида пословања које у пракси води економском расту и Кине и Немачке. А друго, услед јачања међународне сарадње у оквиру пројекта „Један појас, један пут“ кинеска предузећа су почела активније да ступају у везу са иностраним предузећима и да сарађују са различитим партнерима, што води локализацији производње. Логично је што има више аквизиција“, закључује Ђинг.

    У својем иступању на економском форуму у кинеском граду Боао, кинески председник Си Ђинпинг се заложио за развој слободног тржишта и међусобно корисних трговачких односа. Кинески председник је потврдио курс Кине у виду даљег повећања отворености кинеског тржишта према спољном свету.

    „Иностране компаније могу без бриге да нађу кинеске партнере, а са друге стране већ много кинеских брендова су купили странци. До тога је дошло из много разлога. Као прво, то је због глобализације, други битан разлог је отварање, а као треће брзи раст кинеског тржишта. Како су кинеске компаније почеле све интензивније да се развијају, ових аквизиција ће бити све више“, истиче наш саговорник.

    Па ипак, није баш све тако слободно као што се на први поглед чини. Постоје оне бранше које су оствариле конкурентне успехе самостално и то су на првом месту стратешке гране индустрије и привреде, па се стога и врло брижљиво чувају. Недавно је Државни савет НР Кине издао „Правила о поступању са кинеском интелектуалном својином у иностранству“. У овом прaвилнику је прецизирано пословање, и то до  детаља од микрошема и процесора до семена и биљака.

    Тагови:
    технологија, Си Ђинпинг, Немачка, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога