Слушајте Sputnik
    Протест у Скопљу због новог имена Македоније

    Француски стоп Македонији на путу ка ЕУ — уздрман и споразум о имену

    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 100

    На самиту ЕУ у Бриселу, између осталог, требало би да буде одлучено и то да ли Македонија може да започне приступне преговоре са ЕУ. Међутим, вето би могла да уложи Француска.

    Грчка и Македонија 17. јуна постигле су договор о обустављању спора око имена Македоније, који траје готово четврт века. 

    Према том споразуму бивша југословенска република требало бу убудуће да се зове Република Северна Македонија, чиме би се разликовала од северногрчке провинције Македоније и Античке Грчке. Заузврат, Атина убудуће неће блокирати пут земље ка НАТО и Европској унији.

    На самиту ЕУ који се 28. и 29. јуна одржава у Бриселу почетак преговора са Македонијом могла би да блокира Француска, пише бечки лист „Стандард“ и упозорава да би то могло да угрози решење спора око имена. 

    „То би готово значило убијање компромиса у вези са именом који су постигле Грчка и Македонија“, каже за бечки лист шеф Центра за југоисточну Европу са Универзитета у Грацу Флоријан Бибер. Он подсећа да је у Македонији на јесен у плану референдум и оцењује да је „тешко замислити да ће исход бити позитиван, уколико ЕУ не награди постигнути договор“.

    Бечки лист оцењује да македонској национално-конзервативној опозицији у том случају неће бити тешко да врбује људе да не подрже споразум у вези са именом, зато што ће моћи да кажу како се и поред одустајања од симбола идентитета ништа не мења. „То би био тежак ударац за реформску политику на Балкану“, каже Бибер и додаје да би тиме „Француска постала нова Грчка за Македонију“.

    „Стандард“ подсећа и на то да је Македонија од 2005. године кандидат за чланство, али да ју је на путу ка ЕУ до сада блокирала Грчка, те да би у случају да Француска уложи вето, она и даље била спречена да приступи ЕУ и НАТО-у.

    „Влада председника Емануела Макрона до европских избора 2019. године категорички одбија све кораке ка даљем проширењу. То има везе с тим што се либерално настројени шеф државе боји јачања утицаја нелибералних источноевропских земаља, као што су земље Вишеградска групе. Макрон жели да у важним земљама ЕУ на власти остану проевропске странке и зато тражи да се не одобре даљи преговори о проширењу. Поред тога, у многим земљама ЕУ још нису схватили да је политика проширења на Балкану повезана са строгим условима. Многи реформски кораци, попут обимне демократизације у Македонији или реформе правосуђа у Албанији, уопште се не узимају у обзир. У питању је свеукупна политика условљавања ЕУ и проширење само по себи.“

    Стручњак за југоисточну Европу Тобиас Флесенкемпер са Европског института ЦИФЕ из Нице за бечки „Стандард“ оцењује: „Европски савет има обавезу да се придржава критеријума које је поставио и тиме да прикладно подржи напредак који је остварен у земљама. Ако то не учини, трајно штети веродостојности своје политике. Уколико се ове седмице не пошаље сигнал да су се напори исплатили, уништава се процес проширења“.

    Курц и Заев позивају Макрона да не блокира Македонију

    Аустријски канцелар Себастијан Курц и његов македонски колега Зоран Заев апеловали су на председника Француске Емануела Макрона да се не противи отварању приступних преговора са Скопљем.

    Курц је на заједничкој конференцији за штампу изразио наду да ће председник Француске у том смислу донети „проевропско решење“.

    Како је објаснио, не ради се о приступању ЕУ, већ искључиво о отварању приступних преговора, што је, сматра, Македонија заслужила.

    Блокада би, према његовим речима, имала последице на референдум о решењу спора у вези с именом македонске државе и уједно би могла утицати негативно на читав регион.

    У обраћању новинарима, Курц је већ користио нови назив „Северна Македонија“.

    Заев је казао да разуме унутрашњу дебату у Француској, као и дебату која постоји у целој ЕУ, али и да подржава развој и реформу Европе, додајући да Македонија не тражи да одмах буде примљена у Унију.

    Отварање приступних преговора, према његовим речима, подстакло би мотивацију у земљи за наставак реформи.

    „Македонци су то заслужили“, подвукао је Заев.

    Он је изразио уверење и да ће Парламент, након одбијања председника да потпише споразум о решењу спора са Грчком, и у другом покушају успети да обезбеди апсолутну већину и да ратификује документ.

    Заев је чак уверен да ће овог пута у Парламенту за споразум бити још већи број посланика.

    Дојче веле, Танјуг  

    Тагови:
    Македонија, вето, Француска, споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога