Слушајте Sputnik
    Исповест бившег инструктора „ескадрона смрти“ у Украјини

    Ексклузивно: Исповест бившег инструктора „ескадрона смрти“ у Украјини

    © Sputnik /
    Европа
    Преузмите краћи линк
    2276

    Департман Контраобавештајне службе Украјине формира посебне илегалне групе, а њихов задатак је да убијају и застрашују противнике режима. Председник Петро Порошенко зна за постојање „ескадрона смрти“.

    Сергеј Сановски, војни инструктор и бивши заменик начелника Кампа за обуку и тренинг у оквиру пука „Азов, добио је понуду да стане на чело једне такве групе. Након што је одбио, ухапсили су га припадници Службе безбедности Украјине. Сановског су мучили до те мере, да је био принуђен да побегне из земље. Новинар Спутњика је Сановског нашао у Мјанмару, одакле ради на томе да добије политички азил у Шведској.

    „Обичан херој са Мајдана

    Сергеју Сановском је активни војни позив традиција у породици. До догађаја 2014. године, он је служио каоспецијалац у војсци, био је командант Обавештајне службе и инструктор снајперистима. Потом се демобилисао. Учествовао је у протестима на Мајдану. „То је био покушај и нада да се држава промени набоље“, говори Сановски.

    Сергеј Сановски
    Сергеј Сановски

    Током митинга и протеста у Кијеву, Сергеј је заједно са пријатељем, у једном улазу сакрио девет особа од снага „Беркут“. Касније, када су покушали да се сакрију на неко боље место, беркутовци су га жестоко претукли, сломили вилицу и избили скоро све зубе. Сановски је два дана био без свести. Потом је неколико пута био оперисан. У украјинским медијима су га тада почасно називали „херојем са Мајдана“.

    Када је изашао из болнице, Сановски је почео да ради у служби „Азов“. Срж батаљона су чинили радикални националисти и неонацисти. Сергеј није присталица десне идеологије, своје погледе на свет и политику он сврстава негде између либерализма и социјализма. Међутим, он има искуство ратовања, па је зато био интересантан овом батаљону. У „Азову“ у почетку командује диверзионо-обавештајном групом, а касније постаје заменик начелника кампа за обуку и тренинг.

    „Тај камп сам створио од нуле. Први програм обуке за нове полазнике и потоње борце ’Азова‘ сам ја написао“, сећа се Сановски.

    • Код Мариупоља. Сергеј Сановски.
      Код Мариупоља. Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски
    • База пука „Азов на территорији санаторијума „Бриз“, Бердјанск. Сергеј Сановски.
      База пука „Азов на территорији санаторијума „Бриз“, Бердјанск. Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски, лична архива
    • Окупљање за вежбе в/ч 3066 (Батаљон „Куљчицког“). Слева Сергеј Сановски.
      Окупљање за вежбе в/ч 3066 ("Батаљон „Куљчицког“). Слева Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски, лична архива
    • Изложба оружја и тренинзи, Кијев. Лево Сергеј Сановски.
      Изложба оружја и тренинзи, Кијев. Лево Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски, лична архива
    • Окупљање за вежбе в/ч 3066 (Батаљон „Куљчицког“). Доле Сергеј Сановски. База батаљона „Азов“, Мариупољ.
      Окупљање за вежбе в/ч 3066 (Батаљон „Куљчицког“). Доле Сергеј Сановски. База батаљона „Азов“, Мариупољ.
      Сергеј Сановски, лична архива
    • Окупљање за вежбе в/ч 3066 (Батаљон „Куљчицког“). Десно Сергеј Сановски.
      Окупљање за вежбе в/ч 3066 (Батаљон „Куљчицког“). Десно Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски, лична архива
    • Извиђачка група батаљона Азов, Старабешево. Други с десна ка центру Сергеј Сановски.
      Извиђачка група батаљона "Азов", Старабешево. Други с десна ка центру Сергеј Сановски.
      Сергеј Сановски, лична архива
    1 / 7
    Сергеј Сановски
    Код Мариупоља. Сергеј Сановски.

    У новембру 2014. године официр једне од механизованих бригада Оружаних снага Украјине, која је учествовала у такозваној „антитерористичкој операцији“, упознао је Сановског са Андрејем Лисогором. Сергеју су саветовали да се по потреби обрати управо Лисогору, јер „он ради под покровитељством руководства Оружаних снага Украјине и може да реши многа питања“. Иначе, сам Лисогор је себе позиционирао као повереника Владимира Рубана, шефа организације „Официрски корпус“, која се бавила разменом заробљеника.

    Књижица учесника борбених дејстава Сергеја Сановског
    Сергеј Сановски, лична архива
    Књижица учесника борбених дејстава Сергеја Сановског

    Истовремено Лисогор одржава обуке и семинаре за учеснике „антитерористичке операције“, ратнике националне гарде и оружане снаге, оперативце и агенте Оружаних снага Украјине. Ради се о веома специфичним обукама. Осим, на пример, гађања и борбе ножевима, полазници су пролазили обуку везивања, мучења и дављења противника.

    „Не сме се снимати камером – иде се на суд за мучење. Андреј Лисогор обучава оперативце и агенте СБУ

    Сановски и Лисогор су се углавном добро сложили и изградили добар однос. „Учествовао сам на тренинзима и истовремено одржавао тренинге гађања и тактичке припреме за националну гарду“, говори Сергеј.

    „Стискали и увртали гениталије

    Током једног од састанака са Лисогором, Сановски сазнаје да је његов партнер иначе редовни саветник генерала Алексеја Петрова, руководиоца одељења Контрабавештајне службе украјинске војске. Генерал је „креација“ Петра Порошенка, иначе није јавна личност, на телевизији се само једном појавио. Ипак, у Министарству државне безбедности самопроглашене ДНР сматрају да је управо Петров наручио убиство лидера устаника Арсена Павлова, чији је надимак био Моторола и Михаила Толстиха, званог Гиви.

    На други састанак са Сановским Лисогор је дошао заједно са Александром Покладом, мајором Контраобавештајне службе.

    У јуну 2017. године Лисогор је позвао Сановског да се виде у једном ресторану у Кијеву. Он је рекао да је према директном налогу Петрова створена читава мрежа илегалних група „за одржавање активних дејстава на територији Украјине“, а између осталог, задатак им је „ликвидација лица која нису сагласна са тренутним политичким курсом“.

    Неколико дана до напада на Иловајск, Старабешево, 2014 год. Сергеј Сановски
    Сергеј Сановски, лична архива
    Неколико дана до напада на Иловајск, Старабешево, 2014 год. Сергеј Сановски

    „Говорио је да веома цени моје политичко искуство и специфику испуњавања задатака батаљона којим сам командовао. Предложио ми је да саставим борбену екипу од 6 до 8 бивших колега“, говори Сановски. Речено му је још и да ће „сва организациона и техничка питања бити решена на највишем нивоу, али да нико неће званично добити чин агента“.

    Лисогор је такође рекао и да су два убиства која су подигла прашину у Украјини резултат делатности група које су они припремали. Тако се испоставило да се правник и један од идеолога групе „Азов“ Јарослав Бабич заправо није обесио, него да је био убијен.

    „Један га је давио, а други му је увртао гениталије, како Бабич не би могао да се брани. То је била њихова уобичајена тактика“, каже Сановски.

    Лисогор је отворено поменуо имена извршилаца. То су били бивши војник „Азова“ Сергеј Коровин, са надимком „Хорст“ и још један „азовац“ кога су звали „Полуботок“. Разлог ликвидације Бабича је његов конфликт са шефом „Грађанског корпуса“ и бившим министром правде Романом Зваричем.

    Супруга Бабича није могла да верује да је њен муж извршио самоубиство.

    „Нашли су начин да јој ефикасно објасне да, буде ли копала, ’напаковаће‘ покојном Бабичу било шта, на пример, ’да је био умешан у дечју порнографију‘“, тврди Сановски.

    Други убијени је пуковник у пензији Главне управе обавештајне службе Оружаних снага Украјине Вјачеслав Галва. Он се наводно случајно убио док је прегледао муницију у јесен 2014. године. Заправо је „случајну“ експлозију организовала илегална група украјинске војске. Разлог је био то што није пристајао на сарадњу и критички се односио према властима.

    Сановски сматра да та група стоји иза многих напада на политичаре, новинаре, активисте различитих организација. Понекад би само застрашивали одређене личности које би се обраћале полицији и молиле за помоћ или пратњу. А заправо би тако завршили „под ударом“. Лисогор је тврдио да је било обављено неколико десетина акција и тврдио да их је све претходно одобрио Петро Порошенко. Такође, Лисогор је говорио да је Петров директно извршавао налоге Порошенка, заобилазећи оружане снаге.

    Сановски се у врло оштром облику изјаснио да неће прихватити предлог Лисогора.

    „Хтели су да направе од мене џелата. Ја сам војник, а не џелат“, каже Сановски. Лисогор је наредио да никоме не говори о овом разговору, јер ће бити нађен мртав, односно „у најбољем случају, задављен у неком улазу“.

    Редакцији Спутњика је познато да је сличан предлог добио још један украјински војни инструктор. Сада се тај човек налази ван земље. Предлог му је саопштила Ирина Рубинштајн — блиска познаница и сарадница Лисогора, која се формално бави административним пословима у организацији „Украјински контранаступ“.

    Полигон Националне гарде, тренинг, посвећен сећању на пуковника ГУР Вјачеслава Галве. Са лева на десно Ирина Рубенштејн,  Андреј Лисогор, волонтер Ирина и Сергеј Сановски.
    Сергеј Сановски, лична архива
    Полигон Националне гарде, тренинг, посвећен сећању на пуковника ГУР Вјачеслава Галве. Са лева на десно Ирина Рубенштејн, Андреј Лисогор, волонтер Ирина и Сергеј Сановски.

    „Скакао ми је по кичми

    Отприлике у исто време када је последњи пут разговарао са Лисогором, Сановски је напустио „Азов“, али је одржавао тренинге у другим одељењима националне гарде и оружаним снагама. Коначно се разочарао у политички курс званичних власти Украјине.

    „Постајало је све лошије из године у годину. ’Антитерористичка акција‘ је заправо пијанство и крађа без краја и конца. Војници седе очајни и гладни, али зато у Кијеву власт краде преко сваке мере“, говори Сановски.

    Наш саговорник је имао идеју да организује акцију протеста „против политике у зони борбених дејстава и против реформи које спроводе власти“. Предао је захтев градским властима и његов протестни скуп је био одобрен, али не и одржан.

    Изјава Сергеја Сановског Националном антикорупцијском бироу Украјине у вези са отмицама и мучења припадника Службе безбедности Украјине
    Изјава Сергеја Сановског Националном антикорупцијском бироу Украјине у вези са отмицама и мучења припадника Службе безбедности Украјине

    „Пре годину дана су ми униформисани људи упали у стан, провалили врата. Урлали су да су наводно из Службе безбедности. Нису имали налог, нису имали документа. Нисам се опирао, али су ме пребили. Један ми је буквално скакао по кичми. Моја жена је тада била трудна и била је у стану“, сећа се са горчином Сановски.

    Нашег саговорника су одвезли у здање Службе безбедности и са њим је прво разговарао тужилац, а потом оперативци Контраобавештајне службе.

    „Терали су ме да признам апсурдне ствари. Како сам наводно планирао државни удар и убиство председника и министара. То је глупост. Тражили су да признам пред камерама. Осим тога, тражили су да пристанем да сарађујем са њима“, каже Сановски.

    Изјава Сергеја Сановског Националном антикорупцијском бироу Украјине у вези са отмицама и мучења припадника Службе безбедности Украјине
    Изјава Сергеја Сановског Националном антикорупцијском бироу Украјине у вези са отмицама и мучења припадника Службе безбедности Украјине

    Један од оперативаца је био Александар Поклад, са којим је Сановског упознао Лисогор. Управо га је он мучио, углавном давио.

    „Страшно је када човек остане без кисеоника. Код нас обично тако муче, даве и гуше. То делује“, каже Сановски и додаје да су му потом ставили на главу гас-маску и пустили сузавац у црево маске. Све то време су га ударали електрошоковима у кичму. Сановски признаје да је после дванаест сати мучења попустио и да је потписао признање. После тога су га пустили.

    Ова злодела департмана Контраобавештајне службе потврдио је и бивши секретар за односе са јавношћу Службе безбедности Украјине Станислав Речински.

    „Уместо да лове терористе, ово одељење мучи људе. Човек који тамо ради, Александар Поклад, не само што се заиста тиме бави, већ му је и надимак ’Давитељ‘“, изјавио је Речински.

    Одлука Соломенског окружног суда у Кијеву да задовољи жалбу Сергеја Сановског на Националном антикорупционом бироу Украјине и започне истрагу предмета на његов захтев.
    Одлука Соломенског окружног суда у Кијеву да задовољи жалбу Сергеја Сановског на Националном антикорупционом бироу Украјине и започне истрагу предмета на његов захтев.

    „Мислили су да су ме добили, међутим, ја сам прешао у напад“, говори Сановски.

    Лечио се у неколико клиника и опорављао од свих повреда добијених током мучења, а онда је и предао тужбу Националној антикорупцијској служби Украјине. Пошто су одбили да разматрају његову тужбу у овој служби, адвокат Сановског Сергеј Титоренко из удружења „Фортеција“ предаје тужбу суду. На крају је ипак покренут поступак који је из надлежности Националне антикорупцијске службе Украјине био послат у Војно тужилаштво.

    Писмо војног тужилаштва адвокату Сергеја Сановског, Сергеју Титоренку, о медицинским документима којима се потврђује да је Сановски претучен у Служби безбедности Украјине
    Писмо војног тужилаштва адвокату Сергеја Сановског, Сергеју Титоренку, о медицинским документима којима се потврђује да је Сановски претучен у Служби безбедности Украјине

    Док се адвокат бавио тужбом по судовима и тужилаштвом, Сановски одлучује да „нестане са лица земље“. Променио је број телефона, крио се по туђим становима у Кијеву, а онда је побегао у Придњестровље, одакле је успео да се пребаци у Молдавију. Тамо је живео неколико месеци, а потом му се придружила и супруга.

    „У једном тренутку ме је преко ’Воцапа‘ позвао Поклад. Рекао је да он зна где сам и да је он такође у Кишињеву. Рекао је да се морамо срести. Такође, рекао је да морам да сарађујем са њим или да ће бити ’веома лоше‘. Вероватно је случај који је покренуло Војно тужилаштво заиста постало претња по њих и он је хтео да ја одустанем од својих изјава. Тобоже сам пристао на сусрет, али смо виђање померили на следећи дан у подне. За сваки случај сам снимио видео-обраћање, а са женом сам у међувремену кренуо пут Бугарске“, сећа се Сановски.

    Обраћање Сергеја Сановског поводом хапшења и мучења у СБУ

    У Софији Сановски добија поруку од свог адвоката Титоренка „да мора хитно да настави даље, најбоље у Азију“. Након овога адвокат престаје да се јавља. „Претресали су стан његове мајке, мислим да се он уплашио“, каже Сановски.

    Наш саговорник одлучује да се скрива у Мјанмару, прави електронску визу. Али није успео тек тако да напусти Бугарску. На пасошкој контроли на аеродрому заустављају њега и супругу. Саопштавају им да наводно постоји „захтев Интерпола“ и не одговарају на њихова даља питања. Сановски прети да ће тражити политички азил.

    Сергеј Сановски са супругом Татјаном на аеродрому у Бангкоку.
    Сергеј Сановски, лична архива
    Сергеј Сановски са супругом Татјаном на аеродрому у Бангкоку.

    „Одмах су нас пустили, одвели у авион. Није им био потребан скандал. Задржали су нас на основу формалног договора са Службом безбедности Украјине. Сигурно би нас предали Украјинцима. Из Бугарске су у Украјину превозили људе у пртљажнику“, каже Сергеј.

    Из Мјанмара Сановски је неуспешно покушавао да се повеже са адвокатом. Оперисао је кичму и санирао повреде које су га и даље тиштале након мучења током испитивања. Тражио је азил у Мјанмару, али му је објашњено да то није могуће.

    Сергеј Сановски и његова супруга сада раде на томе да добију политички азил у Шведској и налазе се под заштитом полиције.

     

    Тагови:
    СБУ, Сергеј Сановски, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога