Слушајте Sputnik
    Сајбер рат

    Западни обавештајци одредили нову „базу“ за борбу против Русије

    © Flickr / Vishvendra Rai
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић, Милош Ћурчин
    0 155

    Налазећи се у сенци свог гигантског суседа — Русије — Финска стрепи да би пре или касније могла бити уплетена у „хибридни рат“, услед чега је министар правде те земље Анти Хаканен предложио стварање својеврсне међународне коалиције за борбу против те претње, у којој би пре свега требало да се нађу САД.

    Како преноси лист „Индипендент“, иако Финска, са укупном популацијом од око 5,5 милиона становника, не представља важног геополитичког играча на међународној политичкој арени, та земља је ушла у жижу јавности након што је у Хелсинкију одржан историјски сусрет двојице лидера — Доналда Трампа и Владимира Путина.

    Поред тога, Хелсинки је такође постао и штаб Европског центра за борбу против хибридних претњи, који подржава НАТО, са задатком да се првенствено бави израдом стратегија за сајбер-одбрану, док га у највећој мери финансирају Америка, затим Велика Британија и Француска, као и скандинавске земље.

    „Појавила се потреба да се створи шира коалиција земаља које деле исте вредности, а то су пре свега САД, Велика Британија и остале државе Европске уније, док остале земље попут Русије, Кине и Ирана не деле те вредности“, оценио је Хаканен. Како тврди, захваљујући већ постојећим прописима о заштити података у Европи, постоји већ добар систем који би могао да послужи као основ за ову коалицију, али да би све функционисало потребно је да се тој иницијативи придруже и САД.

    Јохан Бекман, фински политиколог, тврди да специјалне службе Велике Британије и САД одавно раде на стварању обавештајне коалиције против Русије, а у том циљу већ се стварају нови центри у Естонији, Летонији, Литванији и Финској, које називају управо центрима за борбу против хибридних опасности.

    Хибридна опасност, како објашњава, модерни је термин који је заправо само изговор за стварање нових обавештајних центара против Русије, што је и био повод за отварање центра у Финској, пре отприлике годину дана. Тада је чак усвојен и специјални закон у ком стоји да финске власти немају право да се мешају у рад овог центра.

    „А зашто баш Финска? За америчке и британске обавештајне и специјалне службе, та земља је интересантна јер је веома близу Русије, а Американци управо зато са Финском и другим нордијским државама развијају веома блиске односе и јачају сарадњу. Управо са територије Финске САД и Британија могле би да спроводе различите обавештајне операције“, образлаже он.

    Бекман истиче и да се овде ради о покушају спуштања нове гвоздене завесе, и у то управо у информационо-психолошко-обавештајној сфери — све се то ради како би се прикупљале информације у смислу антируских провокација, пропаганде и различитих специјалних операција, у том смислу и антитерористичког карактера.

    „Видели сте шта се десило у Донбасу, мислим на убиство Захарченка, то је типичан и, нажалост, трагичан пример тога на шта су све спремни. Као, уосталом, и трагедија са ’боингом‘, баш као и случај са тровањем Скрипаљевих. Како би деловале против Русије и провоцирале различите реакције против Москве, америчке и британске службе су спремне на много тога“, оцењује он.

    Евгеније Бењ, руководилац Московског политиколошког клуба, тврди да су у савременој геополитици митови и реалност још врло тесно испреплетени — митови су и даље живи и често играју значајнију улогу од реалности, док је појам хибридног рата свеприсутан по медијима и интернету, а посебно од 2014. године, откако се Крим припојио Русији, односно откако су се ставови Русије и Запада удаљили.

    Он, међутим, није сагласан са Бекманом када је у питању поновно спуштање „гвоздене завесе“, јер, како објашњава, свет се за ових 50 година драстично променио, људи са свих страна света су повезани интернетом, а јако је тешко једном грађанину Америке забранити да отвори профил на руској друштвеној мрежи, баш као што је и обичном Русу тешко забранити да отвори профил на, рецимо, Фејсбуку.

    Иначе, фински министар се у свом говору дотакао и питања гласања на изборима електронским путем, рекавши да би, иако би таква иницијатива наизглед требало да допринесе демократизацији друштва и омогућавању већих права бирача, такав изборни систем заправо ослабио безбедност и утицао на смањење поверења јавности.

    „Сусрели смо се са новим феноменом — постоји истраживање које говори о томе да свега 20 одсто миленијалаца сматра демократију најбољи државним уређењем, те да ће се са годинама које долазе та бројка додатно смањивати. Самим тим, главна ствар у будућности није да се изборимо с економским проблемима са којима се суочавамо, већ да одбранимо демократију“, закључује Хаканен.

    Тагови:
    хибридни рат, безбедност, сајбер, НАТО, Русија, Финска, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога