Уредница естонског Спутњика: Притисак власти је цензура

© Sputnik / Уђи у базу фотографијаРедакција новинске агенције Спутњик Естонија у Талину
Редакција новинске агенције Спутњик Естонија у Талину - Sputnik Србија
Пратите нас
Главна уредница Спутњика Естоније Елена Черишева сматра да се притисак те земље на новинаре агенције може назвати цензуром.

Черишева је у среду учествовала у дебати на естонској телевизији ЕТВ+, у којој се разговарало о ситуацији са естонским Спутњиком. У телефонском гласању уживо, гледаоци су одговарали на питање које је поставио водитељ: „Да ли је суспензија рада Спутњика Естоније цензура?“

„Политичке и економске санкције против новинара јесу цензура. Цензура је у Естонији забрањена. Спутњик Естонија је медијска кућа која је део савезне руске међународне новинске агенције ’Русија севодња‘, која није ни под каквим санкцијама“, објаснила је свој став Черишева.

На примедбе саговорника у дебати да је Европска унија 17. марта 2014. године увела санкције против низа физичких и правних лица у светлу догађаја у Украјини, укључујући и против генералног директора агенције „Русија севодња“ Дмитрија Кисељова, који „контролише“ агенцију, Черишева је одговорила да то није тачно.

Спутњик студио - Sputnik Србија
Спутњик у Естонији због претњи прешао на рад у ванредном стању

Она је додала да је у писму које је добила од естонске безбедносне полиције наведено да ту агенцију контролише Дмитриј Кисељов, „јер он потписује“.

Черишева је објаснила да агенција „Русија севодња“ није под контролом Дмитрија Кисељова и да је он исто „запослен као и ја, само са већом платом, на вишем положају“.

„Новинска агенција ’Русија севодња‘ је савезни руски медији, једно предузеће.“

На крају програма, водитељ је сумирао резултате гласања: 90 одсто гледалаца је признало да у Естонији постоји цензура према Спутњику, а 10 одсто њих се није сложило са тим.

Проблем са Спутњиком у Естонији

Запослени у Спутњику Естонија раније су добили од Полицијске и Граничне управе писма са директним претњама да ће против њих бити покренут кривични поступак, ако до 1. јануара 2020. године не прекину радни однос са матичном организацијом — међународном новинском агенцијом „Русија севодња“.

Студио агенције Спутњик - Sputnik Србија
Случај естонског Спутњика — пример двоструких стандарда

Као основа за те акције наводе се санкције које је Европска унија увела 17. марта 2014. године против низа физичких и правних лица због догађаја у Украјини. Међутим, санкције Европске уније нису уведене новинској агенцији „Русија севодња“, чији је део и Спутњик, већ лично генералном директору агенције Дмитрију Кисељову.

Редакција новинске агенције „Русија севодња“ ранија је позвала све међународне и европске организације да изразе свој став о том питању и апеловала на УН, ЕУ, ОЕБС, Европски парламент и Репортере без граница да реагују.

Коментаришући ситуацију у вези са естонским Спутњиком, председник Русије Владимир Путин је рекао да ће руске власти учинити све да подрже Спутњик у раду у другим земљама. Високи извор у Москви раније је за Спутњик изјавио да на поступке естонских власти утичу британски покровитељи, што ће се узети у обзир како би се у блиској будућности предузеле симетричне мере према британским медијима у Русији.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала