Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    2465
    Пратите нас

    Литванска премијерка Ингрида Шимоните позвала је Европску унију да размотри могућност увођења санкција компанијама које учестују у изградњи белоруске нуклеарне електране.

    Премијерка је у интервјуу за британски лист „Фајненшел тајмс“ изјавила да би Европска унија требало да проучи „све врсте санкција“ против белоруских власти, укључујући могуће рестриктивне мере за различите секторе економије и ограничавање приступа финансијским тржиштима, као и учеснике у изградњи белоруске нуклеарке.

    Шимоните тврди да је ванредно слетање авиона ирске авио-компаније „Рајан ер“ у коме се налазио новинар Роман Протасевич на аеродрому у Минску представљао пример „потпуног сузбијања свих слобода које цене земље ЕУ“.

    Коментаришући одлуку америчких власти да не уведу санкције компанији „Норд стрим 2 АГ“, оператору гасовода „Северни ток 2“, литванска политичарка је упозорила Вашингтон и Берлин да због економских интереса земље не би требало да „затварају очи пред непријатним стварима“.

    Изградња нуклеарне електране у Белорусији одвија се према стандардном руском пројекту нове генерације „три плус“ АЕС-2006. Електрана „БелАЕС“ ће се састојати од две енергетске јединице снаге 1.200 мегавата. Генерални извођач радова је „Атомстројекспорт“ (део „Росатома“). Пуштање у рад првог блока НЕ ​​планирано је у јуну, а другог – 2022. године.

    Инцидент са принудним слетањем у Минск

    Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.

    Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.

    Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.

    То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    санкције, Литванија, нуклеарна електрана, Белорусија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога