Белоруски званичник: Авион „Рaјан ера“ приземљен у Минску, јер је то био најближи аеродром

© REUTERS / ANDRIUS SYTASАвион компаније "Рајан ер"
Авион компаније Рајан ер - Sputnik Србија, 1920, 30.05.2021
Пратите нас
Белоруска контрола лета дала је авиону компаније „Рaјан ер“ координате за слетање управо за аеродром у Минску, а не у неком од региона Белорусије, зато што је Минск био најближи, изјавио је директор Одељења за ваздухопловство Министарства саобраћаја Белорусије Артјом Сикорски.
„Аеродром ‘Минск 2’ био је најближи (за слетање у ваздушном простору Белорусије). Аеродром ‘Брест’ и аеродром ‘Гродно’ тог дана нису радили. Само национални аеродром ‘Минск’ је радио у недељу и аеродром ‘Гомељ’, који је наш резервни“, рекао је Сикорски за телевизију „СТВ“.
Он је додао да је шест минута након добијања претње авион већ био на територији Белорусије и самим тим у зони одговорности белоруске контроле лета.
Званичник је такође рекао да је аеродром „Минск 2“ за авион „Рајан ера“ „првобитно био резервни у плану лета авио-компаније“.
„Фактички је током читавог проласка кроз ваздушни простор он непрестано нешто разјашњавао“, приметио је Сикорски.
Према његовим речима, белоруска страна би желела да добије транскрипт записа „како би схватила целоукупну слику“.
„Можда би тада понашање авиона у ваздуху постало јасније. На пример, до саме границе са Литванијом, где је требало да слети, авион није смањивао висину. Иако обично почињу да се припремају за слетање већ летећи близу Барановича“, констатовао је он.

Инцидент са принудним слетањем у Минск

Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.
Авион компаније Рајан ер  - Sputnik Србија, 1920, 28.05.2021
Руски дипломата: Изјаве о присилном слетању авиона ─ лажне вести
Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.
Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала