Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 210
    Пратите нас

    Инцидент са авионом „Рајан ера“ не може бити основа за деструктивне кораке против белоруске авио-компаније „Белавиа“, изјавио је министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј у интервјуу за лист „Комерсант“.

    „Чини нам се да је пре доношења далекосежних закључака требало сачекати објективну истрагу. А затим донети одговарајуће одлуке и према политичким властима, према одређеним конкретним привредним субјектима и нашој компанији ‘Белавиа’, која је апсолутно ни због чега настрадала. Изненађује аргумент који сам чуо од колега из ЕУ: кажу, овај инцидент је пример за ауторитарне државе у будућности и да ће и оне, наводно, такође убудуће покушати сличне ствари. А с обзиром на чињеницу да у земљама Европске уније има много избеглица из других држава који су, можда, такође на потерници, ово ствара опасан преседан“, рекао је Макеј.

    Према његовим речима, долази до ситуације ─ „што је дозвољено богу није и волу“.

    „Украјина је 2017. године принудно приземљила наш авион, а 2013. Аустрија је приземљила авион председника Боливије. То није створило преседане, а у овој ситуацији ће изазвати, кажу, покушаје других земаља, које Европљани сматрају недемократским, да приземљују све авионе који буду летели изнад њихове територије. Апсолутно глуп аргумент. Не мислим да ово може бити основа за предузимање таквих рушилачких, деструктивних мера против те исте ‘Белавије’“, констатовао је министар.

    Макеј је нагласио је да је Минск спреман да истражи инцидент уз учешће међународних експерата и експерата ИКАО. Он је подсетио да је 27. маја одржан савет ИКАО на којем је донета одговарајућа одлука, а истрагу су подржале бројне државе, укључујући Русију и Кину.

    Коментаришући верзију о принудном слетању авиона „Рајан ер“ Макеј је приметио да „многи преувеличавају потенцијал белоруских обавештајних служби“.

    „Али ако је то тако, онда је, као што је председник (Лукашенко) рекао у својој поруци парламенту, добро што белоруске обавештајне службе имају такав ниво. Привођење двоје држављана (оснивача канала на Телеграму ‘Некста’ Романа Протасевича и његове пријатељица Софије Сапеге) догодило се након што су прошли царинску и граничну контролу за полазак лета из Минска након прегледа авиона. Према томе, то нема апсолутно никакве везе. Мислим да постоје покушаји да се такве ствари вештачки повежу са слетањем авиона након добијања поруке о бомби“, објаснио је министар.

    Према његовим речима, директор Одељења за ваздухопловство је пре пар дана изложио хронологију догађаја, укључујући и када је примљено писмо са претњом о бомби и када су диспечери о томе обавестили авион.  

    „Прво се појавила порука о подметнутој бомби, затим су диспечери упозорили авион, а посада авиона је, како је речено, 14 минута доносила одлуку да ли да лети или не, преговарајући са руководством ‘Рајан ера’ и аеродрома у Виљнусу. До тог тренутка у ваздуху није био ниједан ловац. Да је посада одлучила да слети у Виљнус, могао би безбедно да пређе границу и слети у Виљнус. Али донели су другачију одлуку и после тога је у ваздух подигнут ловац за пратњу“, рекао је белоруски министар спољних послова.

    Он је додао да је неопходно спровести објективну истрагу и изложити све материјале – и преговора посаде са аеродромом у Виљнусу, са власницима авио-компаније. „Укључујући и материјале који се односе на рад дежурних снага ПВО, Литваније и других земаља, ако постоје“, закључио је Макеј.

    Инцидент са принудним слетањем у Минск

    Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.

     


    Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.

    Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.

    Принудно слетање авиона изазвало је критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Владимир Макеј, Белорусија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога