Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Др Владимир Жарихин

    Луганск и Доњецк у Украјини, ако буде поштовала Мински споразум

    © Фото: Facebook/Vladimir Zharihin
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 241
    Пратите нас

    Ако се испуне услови из Минског споразума, Доњецк и Луганск остаће у оквиру Украјине, у супротном не, сматра заменик директора Института земаља Заједнице независних држава Владимир Жарихин.

    Владимир Жарихин дошао је у Београд ради учешћа на конференцији „Улога ОЕБС-а у решавању конфликта у Украјини“. Према његовим речима, украјински конфликт има дубоке историјске корене, а решење кризе је у компромису између Русије и Европе, како Украјина не би потпала ни под чији утицај.

    Има ли украјинска криза историјске корене?

    — Украјина је била део руског света, али се налазила најближе католичкој Европи. Због тога су земље које су желеле да одвоје овај део повлачиле специфичну разлику између Украјине и остатка руског света. Украјински национализам није нешто ново, његово семе је посејано још пре више векова.

    Како видите улогу Запада у украјинској кризи?

    — Легенда „Запад ће нам помоћи“ најбоље је прихваћена у Украјини, мада је то обична илузија и од тога неће бити ништа. Против ове легенде је тешко борити се, она је усађена у душе људи. Бугарска или Литванија од Европе нису добиле ништа, али људи верују да ће им бити боље и сматрају да ће добити помоћ. Али, тај мит полако нестаје.

    Шта се то у Украјини дешавало последњих деценија, а што је довело до садашње кризе?

    — Русија је била специфична империја где су рубне територије живеле боље од метрополе. Украјина и Грузија биле су најуспешније. После распада, ове две земље постале су најсиромашније. И ту настаје легенда — на питање зашто нам је сада лоше, добијате одговор — зато што је у Русији добро.

    Које су специфичности Украјине на које се мора обратити пажња када се разматра садашња криза?

    — Често питам западне пријатеље да ли они уопште знају да је Украјина толико специфична да такве земље нема на целом свету. Ако покушамо да целу Украјину пребацимо на Запад, долази до отцепљења истока, и обратно. Због тога увек подвлачим да је споразум Минск 2 компромис између Европске уније и Русије да Украјина остане ту где се налази, јер ако покушамо да је померимо у било ком правцу, доћи ће до бесконачног кидања и цепања.

    Очекујете ли да ће Кијев испунити обећање о федерализацији земље?

    — Не, не очекујем. Ако Доњецка и Луганска област постану федералне јединице, то морају постати и друге области Украјине. Украјински систем је такав да руководиоце региона именују из Кијева. Порези се у потпуности уплаћују Кијеву, који онда одлучује коме ће колико дати и да ли ће уопште нешто некоме дати.

    Који су услови за останак Доњецке и Луганске области у оквиру Украјине?

    — Одговор је врло кратак — споразуми из Минска. Ако се испуне услови из споразума, оне могу да остану у оквиру Украјине, у супротном не.

    Постоји ли опасност од ескалације кризе у Придњестровљу?

    — Опасност постоји, али не треба је преувеличавати. Становништво Придњестровља живи у Молдавији, али су званично руски држављани. Тамо су количине оружја врло велике, тако да снабдевање руског контингента није под знаком питања. Украјина не може да блокира Придњестровље и зато што 30% становника Придњестровља има држављанство Украјине. То би значило блокаду сопствених грађана.

    Да ли би на ескалацију кризе у Придњестровљу могло да утиче именовање Михаила Сакашвилија на место губернатора Одеске области?

    — Са једне стране, то може да утиче негативно, пошто је Сакашвили авантуриста који нема шта да изгуби, али не треба заборавити да он не командује војним јединицама, пошто је врховни командант председник Украјине.

    Верујете ли да ће дуг Украјине према Русији бити измирен?

    — Украјинска министарка економије признала је дуг. На крају крајева, то су европске обвезнице, оне морају да се плате.

    Мислите ли да би евентуални пролазак „Турског тока" кроз Србију могао да буде финансиран на начин како је то било договорено за „Јужни ток"?

    — Као политиколог видим одређене ризике, тако да је боље да сачекамо да видимо шта ће се дешавати. Трећи енергетски пакет ЕУ још је на снази и он ће деловати на „Турски ток“ исто као што је деловао на „Јужни ток“

    Како оцењујете продужење санкција Русији?

    — Украјина није била разлог за увођење санкција, већ повод. Пре тога, био је „Списак Магнитског“, па однос према сексуалним мањинама. Чим се појавила Украјина, Запад је заборавио на сексуалне мањине. И када криза са Украјином прође, санкције ће остати.

    Коме санкције наносе више штете, Русији или Европи?

    — Штета је за Русију већа. Да бих то објаснио даћу вам један пример. Робна размена са Украјином је 30 милијарди долара. За Украјину је то половина укупног извоза, а за Русију, то је десети део. Тако да ће већу штету трпети Украјина. Оно што је Украјина Русији, то је Русија Европи.

    Члан сте невладине организације Савет за националну стратегију. Шта је национална стратегија Русије?

    — Често говоре да у Русији нема стратегије, нема плана, али једина стратегија је преживети у свету који се стално мења. Тако је у целом свету, осим можда у Северној Кореји, у којој још увек влада комунизам. 

    Тагови:
    криза, Украјина, Русија, Србија, Владимир Жарихин, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога