Београд+ 23°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Флоренс Ноавил

    Ноавил: За Балкан се чује само кад ратује

    © Tanjug/ OKSANA TOSKIC
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 373130

    Флоранс Ноавил се окренула књижевности када је напустила добро плаћен посао у америчкој мултинационалној компанији. Није хтела да буде део елите из престижних школа за економију, које је једном назвала фабрикама за прављење кретена. То је и тема једне од њених књига: „Завршила сам ХЕЦ (Висока економска школа) и извињавам се због тога“.

    Посветила се литератури, написала је два романа, „Поклон“ и „Везаност“, које је на српском објавила издавачка кућа „Архипелаг“, као и биографију Нобеловца Исака Сингера.

    То је био повод да гостује на четвртом Фестивалу европске књижевности који је одржан у Београду од 23. до 26. јуна.

    У листу Монд француским читаоцима откривате светске писце. Колико познају ауторе са ових простора?

    — Невероватно је, непојмљиво и неприхватљиво да многи људи са Запада, попут мене, тако мало знају о источној Европи, која је у исто време тако близу и тако далеко. Једини пут када је Балкан био под рефлекторима је током рата, када се говорило о сукобима, масакрима, а потом ништа. Не само да то не иде у прилог идеји о европској изградњи, већ не подстиче апетит за откривање других, не подстиче дијалог.

    Јуче сам за „Монд“ написала текст о Исмаилу Кадареу. Запитала сам се ког албанског писца још познајемо, или ког српског писца знамо, поред Иве Андрића.

    Данила Киша?

    — Жалосно је што данас мање познајемо Киша од жене која је написала „Педесет нијанси — сива“. Ако питате Парижане, рећи ће вам да познају англосаксонске писце, редитеље и глумце, али не и српске, пољске, румунске. Покушавам да, бавећи се књижевношћу других земаља, не говорим само о америчким и британским ауторима, већ и о онима који су нам блиски по европским коренима, са којима делимо исту историју, што се види у њиховим књигама.

    Да ли су у Европи угрожени различити културни идентитети?

    — То доводим у везу са економском ситуацијом. У неокапиталистичком систему, књига, филм или неко друго дело из културе најчешће ће имати успеха ако иза аутора стоји велика корпорација, огромни буџет. Уколико се бавите откривањем мање познатих аутора или редитеља, још ако они долазе из Београда, биће тешко. На културне идентитете се гледа из угла различитости, а не из угла онога шта нам је слично, што нас повезује.

    Говори се о Европи на два колосека…

    — Против сам те идеје. Један део Европе верује да може да постоји хегемонија над другим делом. Историја нам говори супротно. Влада индивидуалистички менталитет, свако за себе. То не иде у прилог политичкој и културној заједници. Пример је Грчка.

    Како видите ову борбу Давида и Голијата, Европске уније и Грчке, која прети да растури еврозону?

    — Западне владе тешко прихватају другачију позицију, траже да се сви придржавају економских канона, да се смањи дуг, подигне порез на додатну вредност и слично. Дају увек исте одговоре. Тако их уче у школама и питање је да ли можемо да изађемо из тог механичког размишљања. Налазимо се у систему у ком је тешко да се пробије другачије мишљење, у коме влада осредњост.

    Ви нисте хтели да будете део тог система…

    — Није ме интересовало да проведем живот радећи оно што су радиле моје колеге по изласку из школе, да засипам људе непотребним производима који се скупо продају и доносе профит, а угрожавају здравље, природу. То је апсурдни систем и о томе сам написала књигу. У њој критикујем готова решења неолибералне економије која се аутоматски примењују. То остаје теорија и не даје резултате. И код вас и код нас је велика незапосленост, у корпорацијама је велика стопа самоубистава, а не постоји ни једнакост између мушкараца и жена. Недостатак креативности повезан је са недостатком хуманизма. Грчка ће бити тест, јер народни покрети могу да доведу до насилних преврата. Европа би то требало да спречи, али је њен одговор на грчку кризу сувише оштар. Волела бих да је ефикаснија и хуманија.

    Тагови:
    Флоранс Ноавил, књижњвност, писац, интервју, Француска, Флоранс Ноавил, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога