Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Радомир Почуча (други слева)

    Почуча: Желим у Србију, иако ми прети затвор

    © Фото: facebook
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    1314

    Осам грађана Србије осуђено је у својој земљи, јер су ратовали у Донбасу против украјинске војске. Руски портал „Газета“ разговарао је са некадашњим водитељем и портпаролом САЈ-а Радомиром Почучом, који повратком у отаџбину може постати следећи на листи осуђеника.

    Радомир Почуча је војник са стажом. Он је учествовао у више војних сукоба на територији бивше Југославије, а након почетка конфликта на истоку Украјине учествовао је у борбама против украјинских снага безбедности. Сада њему, као и многим добровољцима из Србије, прети затвор ако се врате кући.

    Зашто су Срби одлучили да дођу у Донбас и ратују против украјинских снага безбедности?

    — То је вековна традиција — Руси помажу Србима, Срби Русима. Сетимо се Првог светског рата, Другог светског рата, када је Црвена армија ослободила Београд, грађанског рата у Југославији, када су нам у помоћ стизали добровољци из Русије. Са друге стране, постоји легенда о српском војводи Александру Саичићу, који се борио за Руску империју у руско-јапанском рату и победио самураја у мачевању код Порт Артура. Сада се његов мач чува у вашем Централном музеју Оружаних снага.

    Колико је приближно Срба дошло да ратује на истоку Украјине?

    — Мислим око 70-80 до 100 људи. Међутим, то зависи од тога да ли ти људи желе да откривају где су и за кога ратују. Недавно се појавио закон по ком се Србима забрањује да учествују у војним конфликтима на територији друге државе. Без обзира на то што су у овом конфликту дотакнути интереси братског нам народа.

    Значи Срби могу бити осуђени зато што су добровољци?

    — Не „могу бити“, већ је осам особа добило условне казне — од три до пет година условно. Ја се озбиљно плашим да други добровољци када се врате добију реални затворски рок. У сваком случају, Служба безбедности Србије прислушкује телефоне добровољаца и прати шта они пишу на интернету, није искључено да им и хакују мејл.

    У контакту сте са осуђеницима?

    — Да, ми се чујемо. Они су прави борци, који не одступају од својих убеђења, не жале за тим што су урадили за Новорусију. Један од њих жели да иде у Сирију као добровољац да ратује против Исламске државе.

    Шта ће сада да раде српски добровољци којима новим законом прети лишавање слободе?

    — То је питање личног избора. Зато и постоји реч „добровољац“. То је моја добра воља: доћи и ризиковати живот или ризиковати своју слободу након војске. Они који су сада остали, можда ће затражити држављанство ЛНР и ДНР. А можда ће се вратити у Србију, без обзира на последице. Не могу рећи.

    Где су Срби служили у војскама ДНР и ЛНР? У пешадији? Где још?

    — Као прво, међу њима је био један број бивших припадника „црвених беретки“. То је елитна јединица, чији борци су прошли школу још за време првог грађанског рата у Југославији.

    Под два, све зависи од образовања, специјалности и физичких података самог борца. Не мораш да будеш тенкиста или снајпериста, некад и кувар није ништа мање важан од представника војних специјалности.

    Колико времена сте провели у Донбасу?

    — Стигао сам у септембру 2014. године. Након неколико борби, нашао сам се у затвору ДНР. Оптужили су ме за ко зна шта: да сам продавао оружје украјинској страни, да сам хтео да убијем два српска добровољца. Месец дана сам био у затвору и смршао сам 15 килограма. На крају су ме пустили.

    Налазим се у штабу покрета „Новорусија“ Игора Стрелкова. Покушај да ме затворе у ДНР везан је, сигуран сам, за политику: у рату се увек налази место криминалу и политичким спекулацијама. Надам се да ћу још успети да се вратим у Доњецк или Луганск, али засад је то питање затворено. Желим да нагласим да сам чист пред законом и богом и да су све оптужбе против мене гласине. 

    Хоћете ли на крају остати у Русији или желите да се вратите у Србију?

    — Наравно у Србију. Захвалан сам Русији за све, али чак и дворац од злата овде мењам за дрвену брвнару у отаџбини. Вратићу се и борићу се за идеале који су ми блиски. Ако буде требало — и са оружјем у рукама.

    Тагови:
    Луганска народна република, Доњецка народна република, Радомир Почуча, Србија, Русија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога