Београд+ 30°C
Ниш+ 26°C
Слушајте Sputnik
    Политиколог Иан Брамер

    Бремер: Вашингтон без јасне стратегије

    © Sputnik/ Григорий Сысоев
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    4941721

    САД су у Украјини желеле да подржавају америчке вредности јефтино, без претераног ангажовања, каже амерички политиколог.

    Ијан Бремер је шеф тинк-тенка „Евроазијска група“ са седиштем у Њујорку, једне од организација за обликовање јавног мњења. У посети Београду, на позив бившег српског министра спољних послова Вука Јеремићем представио је књигу „Суперсила, три могуће улоге Америке у свету“, у којој износи анализу глобалних политичких кретања. Бремер тврди да спољна политика Вашингтона нема дефинисани правац и да постаје недопустиво скупа и све опаснија. О својој визији америчке спољне политике говори у интервјуу са Спутњик.

    Кажете да САД немају јасну визију на међународној сцени. Зашто?

    — САД су имале јасну визију да желе да победе Совјетски Савез, али једном када смо то постигли појавила се одбојност према ризику. Нисмо желели да будемо увучени у велике сукобе у којима бисмо могли да направимо грешке. Реаговало се на кризе, али никада није разрађена нова стратегија, како желимо да изгледа нови светски поредак. Свет се мења, Кина јача, нова тржишта постају све важнија. Многи амерички савезници су почели да се окрећу од САД, појавиле су се нове претње. Не желимо да будемо светски полицајац због онога што се десило 11. септембра, због исхода ратова који су се потом водили, због начина на који су се завршила „арапска пролећа“. Дошло је до преиспитивања онога за шта се залажемо, да ли се залажемо за вредности на међународном нивоу, да ли се залажемо за савезништва и колико смо им посвећени. Постоји жеља да се то објасни америчком народу и остатку света.

    Спољна политика никада није била тако доминантна као у садашњој предизборној кампањи за новог америчког председника…

    — Осим у ратовима. То је зато што је америчка спољна политика у кризи. Људи не знају шта се дешава, шта Америка смера, док су у економији ствари јасне. Зато спољна политика данас доминира у дебатама и демократа и републиканаца.

    Чини се као да није извукла поуке из неуспелих војних интервенција у које се упуштала по завршетку Хладног рата…

    — Ове кризе, међутим, нису фундаментални проблем САД као што су за друге земље. Сирија је огроман проблем за Блиски исток, за Европљане, али не толико за САД.

    Шта онда раде тамо?

    — Раде много мање него у Ираку. Саудијци су тражили од Американаца да бомбардују, али су Американци дали мало на оружје и програм обуке који није дао резултате. Када су Руси почели да бомбардују, Американци су рекли да они бомбардују наше, али је реалност да су у Сирији пронашли само петорицу од оних које су обучавали. Било је много притиска на Американце да се укључе у свргавање режима у Либији, да се отарасе Гадафија. У Либији су Арапска лига, Француска и Британија тражили од Америке да га уклони. Американци су на крају рекли — ок, али ограничено, уз вашу војну подршку. Можете да критикујете САД због Ирака и Авганистана, али критикујте Французе, Британце и арапске земље због Либије. У Ираку су Американци много интервенисали и то се лоше завршило. Ирак и Авганистан су створили утисак да то није добра идеја.

    Али САД и даље бомбардују у Сирији?

    Председник Русије Владимир Путин
    © Sputnik/ Сергей Гунеев

    — То је јако ограничено бомбардовање, ако се упореди са Ираком. Пристајем да Американци бомбардују терористичке циљеве дроновима, авионима или на други начин. Подржавао сам удар на Бин Ладена, када су пронашли његово склониште. Али Американци нису могли да нађу људе са којима би радили у Сирији. Последица је што се нису значајније војно укључили.

    Шта је био циљ?

    — Није постојала јасна стратегија. Американце то не интересује. Ко проведе време у Вашингтону схвата да се не баве много овим темама и да је САД подељена по питању ове интервенције, као и по питању Украјине.

    У Украјину је на почетку сукоба дошла читава америчка државна постава, укључујући и шефа ЦИА, Џона Бренана и потпредседника Џоа Бајдена…

    — Али није било стратегије. Да су Американци заиста желели да подрже Украјину могли су то лако да ураде, али нису. Нису дали паре. Могли су да дају више пара, оружја, али нису. Свако ко мисли да су Американци подржавали владу у Украјини, сугерише да су Американци веома глупи, јер су то врло лоше урадили. Али то није тачно.

    Шта су желели у Украјини?

    — Желели су да подржавају америчке вредности јефтино, без претераног ангажовања.

    То је остатак идеологије која је доминирала у САД по завршетку Хладног рата…

    — Има у томе идеологије, то је идеологија људских права, демократије.

    Захваљујући војним интервенцијама нико у то више не верује…

    — Веома мало људи. Тачно је да са јачањем Кине, која ће постати највећа економија, нема више интереса за демократију. Многе вредности које су Американци и Европљани историјски подржавали изгубиће на значају.

    Да ли су у САД уморни од интервенционизма?

    — Да, врло су уморни. На то су нарочито утицали ратови у Ираку и Авганистану. Американци признају да ови ратови нису добро завршили и не желе да уђу у нове.

    Глобалну доминацију траже у светској економији?

    — У највећој мери. Интересује их долар, мека моћ, дипломатија.

    Тагови:
    Бремер, интервју, САД, Ијан Бремер, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога