Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2158
    Пратите нас

    Није тајна да Србија и Америка на статус Косова гледају различито. Ми се боримо за очување принципа међународног права. Србија сматра да и у свету какав је данас, глас свих држава, барем у Уједињеним нацијама, треба подједнако да вреди, каже директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

    Година 2015. била је година искушења за наш народ на Косову и Метохији и још једна година у којој се наш народ трудио, са муком, да опстане на земљи на којој Срби имају своју прапостојбину и која је колевка и корен српске државности. Овим речима Марко Ђурић описује претходну годину.

    Шта је и колико Србија урадила по питању Косову и Метохије? 

    — Спречили смо отимање „Трепче“. Са пријатељима из света смо успели да спречимо да Косово уђе у Унеско. Извојевали смо мноштво таквих победа. Једна од њих је постизање договора о принципима за формирање ЗСО са Приштином 25. августа. То је наш резултат уз жесток отпор и опструкцију Приштине у спровођењу дела тих споразума. Нема сумње да с обзиром на тешко наслеђе, пред нама стоји озбиљна борба да дата реч и потпис буду и спроведени у дело.

    Ипак, једна од најбитнијих тема за Србе на КиМ, Заједница Српских општина, није формирана. Уставни суд Косова је одлучио да је формирање ЗСО у нескладу са њиховим Уставом, али се не позивају на разговоре од 25. августа кад је потписан. Шта то значи?

    — Нас не занима мишљење Уставног суда у Приштини. Ми нисмо са њима правили споразум, већ са легитимно изабраним представницима Албанаца. Као што ни нас нико није питао када су усвајали устав и нико није разматрао међународно право и Устав Србије када је 2008. године нелегално донета одлука о сецесији Косова, коју ми не признајемо и нећемо је признати, тако ми сматрамо да оно што треба да буде примењено јесте политички договор, а не тражење изговора да се они не спроводе.

    Већ у јануару је, ако се не варам, најављено да ће бити наставка преговора Београда и Приштине у Бриселу  шта нас чека на том састанку?

    Мајкл Кирби на пријему поводом отварања преговарачких поглавља са ЕУ.
    © Tanjug / Оксана Тоскић

    — Јануар ће бити месец преговора. У другој недељи јануара у Београд ће доћи делегација из Европске уније да припреми терен за наставак разговора Београда и Приштине, тачније да заједно сагледамо ситуацију у светлу неспровођења споразума са приштинске стране. Око 18. јануара разговори ће бити обновљени на експертском, техничком нивоу са циљем да откочимо спровођење споразума на које се Приштина обавезала. Тај процес би требало да као епилог има састанак премијера Александар Вучића и представника покрајинских институција. Наш циљ у тим разговорима је јачање права и стабилност за наше грађане и остваривање њихових имовинских права. Имамо скоро 80.000 људи чије су куће и станови још увек узурпирани. Око 43.000 таквих захтева је предато покрајинским институцијама и они су негативно решени. То мора да буде тема, као што мора да буде и тема друштвене и државне имовине. На Косову и Метохији укупна површина је око милион и 84 хиљаде хектара, од тога више од половине је власништво Србије, кроз разна предузећа.

    Шта је са имовином Српске православне цркве? Како коментаришете део из Платформе за КиМ председника Србије по којој би СПЦ на Косову требало да буде устројена по моделу Ватикана?

    — Ако је у Ахтисаријевом плану, са којим се Београд није никада сложио, и ако је у Анексу пет тог плана било да СПЦ има висок степен самосталности у свом раду, заштићене зоне, самосталну бригу о обнови манастира и цркава, због чега данас неко не би био спреман да то, у оквиру нормализације и побољшања односа гарантује и пред међународном заједницом односно, у овом случају посредницима из ЕУ. И премијер и председник Србије питању Косова и Метохије приступају као питању од прворазредног значаја, а то значи да су и сви елементи државне политике које спроводи Влада предмет пажљивог сагледавања и разматрање. Око спровођења државне политике консултације непрекидно трају. 

    У Приштини се отвара Агенција за катастре, која ће прегледати наше земљишне књиге које смо им дали. Тачније, прича се да ће се власништво над земљиштем које је српско, а узурпирано од стране Албанаца, утврђивати на основу критеријума који они буду донели, а не на основу постојећих записа.

    — Године 2011. је постигнут споразум о катастру, и он није лош. Он омогућује да Београд, Приштина и Европска унија трипартитно формирају Агенцију која би обављала верификацију имовине, и на неки начин ревизију и анализу покрајинског правосуђа по том питању. Ми имамо други проблем, а то је што Приштина тај споразум игнорише и настоји да мимо њега формира сопствену агенцију и да из катастарских евиденција, која она тренутно нема, а неће их ни добити ако настави овако да се понаша, издаје нека сопствена нова решења. Нећемо им дати наше земљишне књиге док не будемо сигурни да ће бити заштићена права наших грађана. 

    Да ли је столица у УН за Приштину једно од питања које ће нам бити наметнуто у наредном периоду? Амерички амбасадор у Београду је већ тако нешто наговестио.

    — Није тајна да Србија и Америка на статус Косова гледају различито. Ми своје мишљење не желимо да мењамо јер имамо свој национални интерес на Косову и Метохији. Ми се боримо за очување принципа међународног права. Србија сматра да и у овом свету какав је данас, глас свих држава, барем у Уједињеним нацијама треба подједнако да вреди. С обзиром на механизам одлучивања у УН није могуће да нека држава постане пуноправна чланица без сагласности сталних чланица Савета безбедности. Србија може да рачуна на стабилну подршку утицајних држава СБ, пре свега на Руску Федерацију и Народну Републику Кину.

    Колико је реално да Поглавље 35 буде затворено, а да Србија не призна Косово? Да ли ће по затварању тог поглавља Косово бити и надаље представљано са звездицом?

    — Поглавље, с обзиром на елементе које су у њега убачени, није лако, али што више искушења буде било, то ћемо морати да радимо више на себи. Мораћемо да се више трудимо да унутар нашег система и националног корпуса ојачамо. Знамо шта нећемо, не можемо и не желимо да урадимо, а то је да дигнемо руке од Косова и Метохије. Од будућности наших односа са чланицама ЕУ у великој мери зависи и како ће бити дефинисана и садржина тог поглавља. Важно је да нашу дипломатску активност учинимо живом и за наше ставове добијамо и мале и велике државе.

    Тагови:
    столица, УН, ЗСО, преговори, Марко Ђурић, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога