Београд+ 25°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Предизборна кампања у Србији
    © AFP 2017/ ALEXA STANKOVIC

    За кога ћете гласати: Странке крећу у борбу за милион и по грађана Србије

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    1627891020

    Победник евентуалних парламентарних избора биће исти као 2014, али ће изглед парламента бити другачији и са евроскептичним партијама. Кампања ће бити веома важна јер је око два милиона и осамсто хиљада бирача опредељено, а више од милион и двеста хиљада њих каже: „Изашао бих кад бих знао за кога да гласам“.

    Војвођански избори су извесни на пролеће ове године, премијер Србије одшкринуо је врата и парламентарним на нивоу републике, опозиција најављује удруживања… а Срђан Богосављевић из „Ипсос стратеџик маркетинга“ и Ђорђе Вукадиновић из „Нове српске политичке мисли“ су у студију Радио Спутњика сучелили своја истраживања о рејтинзима и могућим коалицијама партија.

    Главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић и  Срђан Богосављевић из „Ипсос стратеџик маркетинга“
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић и Срђан Богосављевић из „Ипсос стратеџик маркетинга“

    Како ви процењујете, да ли ће бити ванредних парламентарних избора?

    Вукадиновић: Ух, па дајете неко лакше питање. Одговор на то зна само премијер Вучић, али ни он заправо није сигуран. Многи сматрају да ће бити избира, а ја нисам сигуран. Имате стабилну владу која има огромну већину у парламенту, нема никаквих протестаната који се вуку и котрљају улицама… Дакле, верујем да ће Александар Вучић још два пута размислити пре него што заиста преломи.

    Богосављевић: Сагласан сам да премијер Вучић још вага. Са тачке гледишта руковођења државом вероватно смо много ближи расписивању избора. Тачно је да би цена била велика — застој у реформама које су сад, реално, у зачетку. Ако би се одложило за следећу и за ону тамо годину били би у јеку реформи и вероватно дубоко у европским преговорима, па би онда застој био много скупљи. Али тешко да могу да проникнем шта ће бити, јер постоји још гомила додатних образложења. Једно је врло просто, са расписаним парламентарних избора СНС ће сигурно боље проћи на локалним и војвођанским, него без њих.

    Претпоставимо да су сутра избори на свим нивоима, осим председничких. Шта се мења у односу на садашње стање?

    Богосављевић: Победник се не мења. Број оних који не уђу у парламент ће бити многи мањи него прошли пут, тако да ће Донт (изборни сyстем) мање донети победнику. Могло би да се деси да СНС, чак и са бољим резултатом, добије мање посланика. Десна или национална страна политичког спектра је ојачала у односу на прошле изборе. ДСС–Двери тешко пролазе самостално, заједно највероватније пролазе цензус. Исто се односи и на радикале, јер они са или без Шешеља нису исто. То су две странке које мењају изглед парламента који је у овом тренутку комплетно проевропски.

    Господине Вукадиновићу, у чему се ваша истраживања разликују од овога што смо чули од господина Богосављевића?

    Вукадиновић: У овоме што смо сад чули се не разликују уопште, али у односу на оно што се чује и што се може прочитати у медијима, разлике има.

    Богосављевић: Ми радимо искључиво за клијенте и према уговору немамо право да објављујемо резултате без заједничког контролисања, јер се може манипулисати тачним подацима, али извученим из контекста. Сваки час се објављује гомила будалаштина, не могу да се сетим да је било коректно објављених података. Стално сте у позицији да нешто демантујете. То прави велику штету истраживањима.

    Вукадиновић: Тренутно је апсолутно хомоген парламент, а сада ћемо имати — то је можда и аргумент против расписивања избора са становишта Александра Вучића — највероватније три нове политичке групације, од којих су неке потпуно, а неке релативно опозиционе. Ту су ДСС–Двери, СРС и коалиција Бориса Тадића и Чедомира Јовановића у чији велики потенцијал не верујем, али цензус, поготово са Ненадом Чанком, би им био сигуран. Дакле, три групације, поред ДС–а који би сигурно освојио више него што има у овом тренутку. Код нас у истраживању су СПС сам и ДС сам, негде на око 10 посто подршке.

    Господине Богосављевићу, како се код вас котира ДС и да ли се нешто променило од позива Бојана Пајтића опозиционим странкама на разговоре и неку врсту удруживања?

    Богосављевић: Ми имамо нешто нижу ДС. Она јако много пати, не само од тог броја подршке који није тако страшно мали колико је проблем лојалности тих људи јер се ДС пречесто делила у протеклих неколико година. Гомила људи пореклом из ДС не зна за кога би гласала јер сви сукоби на линији сличних изазивају отпор и према једнима и према другима. У овом тренутку, кад погледате само СДС И ЛДП, имате СДС бираче који не воле Чеду Јовановића и ЛДП бираче који никако не воле Бориса Тадића. Њихов прости збир у истраживањима даје исти резултат као и за коалицију, али не истих људи јер један број отпадне, други оде у апстиненцију, а неки се из апстиненције врате.

    Шта хоћете да кажете, ако су сутра избори и њих двојица су удружени, пролазе ли цензус?

    Богосављевић: Пролазе.

    А код вас господине Вукадиновићу?

    Вукадиновић: Пролазе, али на самој ивици цензуса и мислим да би им био потребан трећи партнер да би сигурно прошли.

    Како се понашају разочарани гласачи? Где одлазе ти људи, да ли се опредељују за друге странке или иду у апстиненцију?

    Богосављевић: СНС је дошао у позицију мејнстрим странке коју је некад имао ДС. То је странка која добија највише и губи највише од апстиненције. До сад је било да кад падне СНС ниједна друга странка не добије. То је јако озбиљна опомена странкама опозиције да нису у стању да привуку разочаране људе.

    Да ли се то види и у вашим истраживањима господине Вукадиновићу?

    Вукадиновић: Да, да. Апстиненција расте кад СНС пада и обрнуто. Међутим, немам утисак да је СНС мејнстрим странка јер су гласали СНС, уз нешто прилива, они исти који су некад гласали за радикале. То је исто гласачко језгро, мање образован, поводљивији и манипулацији подложнији део бирачког тела који се информише пре свега преко телевизија.

    Ако дође до некаквог уједињења опозиције, колико би то поправило резултат странака из опозиције?

    Богосављевић: Тешко је рећи колико би то било јер не знамо каквом ће реториком бити праћено. Бојим се да ће она бити таква да то неће деловати претерано искрено и у том случају неће бог зна шта значити. Мислим да људи нису спремни на удруживање ради удруживања, да нови ДОС није нешто што може да привуче, чак мислим да можда нису спремни ни за то: хајде да нађемо праву алтернативу Вучићу. Дакле, глас против Вучића у овом тренутку није довољан, тако да ће све завити од тога хоће ли успети да убеде људе да иду, не ка удруживању због ових избора, него ка враћању својим коренима.

    Вукадиновић: Донекле сам сагласан, а донекле је битна разлика. Једина платформа на којој се опозиција у овом тренутку може удружити управо је антивучићевска платформа. То је једина платформа која даје неки резултат и шансу опозицији. Некадашњи ДС или такозвани демократски блок може опстати и преживети — а да буде релевантан фактор, не само да пређе цензус — једино уједињен, а чак и проширен. На том фону могу да рачунају на некадашњих 15 процената подршке.

    За крај разговора, да сутра буду расписани ванредни парламентарни избори, како би реаговали грађани? Да ли би одобрили такву одлуку или не?

    Вукадиновић: Грађани су подељени симпатијама и антипатијама према политичкој припадности. Напредњачко бирачко тело ће реаговати онако како му се каже, симпатизери опозиционих странака ће реаговати како реагују, а апстиненти — највећа странка у Србији— то ће схватити као неку врсту преваре, манипулације и неће бити одушевљени. Да ли ће то неодушевљење изразити тако што ће отићи још дубље у апстиненцију или ће га изразити тако што ће изаћи на изборе и казнити власт, нећемо знати до самог дана избора.

    Богосављевић: Око четири милиона људи излази на изборе. У овом тренутку је око два милиона и осамсто хиљада опредељених бирача. Око половине оних који сада немају став је одлучно да не изађе. Гледајући укупну популацију, између милион и двеста хиљада људи и милион и по људи, кажу: „Ја бих изашао кад бих знао за кога ћу да гласам“. Кампања је веома важна. Рачунам да ће се још милион бирача определити, или бар још осамсто хиљада. Не постоји огроман ентузијазам за бирање, али Војводина ће повући један број бирача који можда не би изашли само на парламентарне изборе.

    Тагови:
    народ, избори, Срђан Богосављевић, Ђорђе Вукадиновић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога