Београд+ 8°C
Ниш+ 3°C
Слушајте Sputnik
    Војни свештеник Београдске надбискупије Горан Аврамов и професор на Богословском факултету у Београду Раде Кисић
    © Sputnik/ Ивана Антић

    Саживљавање и приближавње — пут ка јединству у хришћанству (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    71125

    Сусрет руског патријарха Кирила и папе Фрање отворио је нову еру у односима двеју цркава. Овакви сусрети доприносе да се размирице решавају, а да се неки проблеми сагледају из друге перспективе, сложили су се у емисији „Спутњик интервју“ професор Богословског факултета Раде Кисић и војни свештеник Београдске надбискупије Горан Аврамов.

    Према мишљењу Кисића, сусрет ће имати одјека у међународној заједници, као и поруке које су патријарх и папа изразили у усвојеној декларацији, а које се тичу ситуације у Сирији и Ираку, угрожености хришћана, избеглица, социјалне правде.

    „Стање у ком се налазе хришћани на Блиском истоку и у Африци је постало тако лоше да је постојала потреба да се на то реагује“, рекао је Кисић и додао да је на то утицао и „календар“, односно чињеница да су се обојица верских поглавара нашли ван Европе, у Латинској Америци.

    Патријарх Кирил је инсистирао да сусрет не буде у Европи, као земљи хришћанских подела, а састанак на Куби је такође ослобађао и једног и другог улоге домаћина, односно госта, јер су тамо обојица били гости.

    Кисић је подсетио да екуменски дијалог траје од почетка 20. века, истакавши да овај сусрет није нешто што отпочиње дијалог већ је његов плод.

    „Сада када су се састала двојица поглавара верујем да ће се атмосфера поверења и међусобне отворености рефлековати на све нивое дијалога“, рекао је он.

    „Ми хришћани смо се повезивали у најтежим животним приликама и најтежим околностима. О изазовима савременог времена и света у коме живимо на посебан начин нам говори и 30 тачака које су потписали папа Фрања и патријарх Кирил“, рекао је Абрамов.

    У те изазове, како је рекао, спадају изазови рата, али и агресивног секуларизма, а поред тога суочени смо са великим моралним дилемама, угроженошћу породице, права на живот.

    О овим питањима, према речима Кисића, РПЦ и Католичка црква воде дијалог и већ дуго се из московских теолошких кругова чују гласови о потреби успостављања стратешке алијансе између источне и западне цркве, у циљу очувања вредности породице, живота, борбе против агресивне секуларизације, као и да су криза у Украјини и на Блиском истоку такође били непосредни поводи.

    Кисић је истовремено указао на чињеницу да је у првом делу декларације јасно изражена жеља за успостављањем јединства, те да се чак и раскол ставља у потпуно другачији контекст: „Каже се да су узроци раскола људске слабости и греси, не говори се о неком отпадању од вере, преступању теолошких принципа. И то је показатељ духа отворености и пажљивог преиспитивања историје“.

    Аврамов је истакао да хришћани и данас сносе велике последице разједињености, додајући да ипак до поновног физичког јединства неће доћи, али да су овакви сусрети корак у правцу духовног јединства, и да уклањају многе баријере.

    Кисић је подсетио на мисао једног западног теолога да се „нисмо разишли дискутујући о теолошким темама него живећи далеко једни од других“, и додао да је пут ка јединству да се опет саживљавамо и приближавамо.

    Тагови:
    Патријарх Кирил, Хришћанство, састанак, папа, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога