Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пруга
    © Sputnik / Vladimir Vyatkin

    Руски рецепт за српску железницу — километар пруге на дан (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    51400

    „Руске железнице“ већ четири године помажу Србији да оствари сан о брзим пругама. Ћерка тог гиганта, компанија „РЖД интернешенел“, уговорене послове у Србији махом завршава пре рока, постављајући и по километар пруге на дан, а део радова изводи и на прузи Београд–Будимпешта.

    Сумирајући резултате остварене у Србији, заменик главног директора те компаније Масурбек Бахтијаревич Султанов истиче међу најважнијима то што су српска предузећа са којима сарађује „РЖД интернешенел“ стекла драгоцена искуства и савладале „руски софтвер“ изградње пруга који ће моћи да примене и на другим пројектима.

    „Кад смо почели да радимо у Србији било је тешко да тренирамо домаћа предузећа да одговоре нашим брзинама, али сада са пуном одговорношћу могу да кажем да су фирме са којима сарађујемо добро трениране за пројекте оваквих размера. Сигуран сам да ће то бити корисно за рад и на прузи Београд–Будимпешта и на другим пругама“, каже Султанов у интервјуу за Спутњик.

    Прекаљени менаџер, са искуством рада у више од 12 земаља и знањем седам светских језика, Султанов истиче да су за посао кључни поштовање уговорних обавеза и одговорност, јер је реч о инфраструктурним пројектима за будућност, а кад то као „софтвер“ програмирамо у мозак стручњака свака сарадња лакше иде.

    Он подсећа да је уговор о извозном кредиту између Русије и Србије потписан 2013, а да је активна фаза на његовој реализацији почела 2014. године. Уговор има два дела: за реконструкцију пруга и набавку дизел моторних возила.

    Прошле недеље Србија је добила прва 4 од 27 воза који су купљени од руског кредита, а како каже наш саговорник, још 4 композиције стижу за неколико дана у Србију.

    Заменик генереланог директора РЖД инетернешнала Масурбек Султанов
    © Sputnik / Горан Милићевић
    Заменик генереланог директора "РЖД инетернешнала" Масурбек Султанов

    „Што се тиче грађевинских уговора, први за изградњу другог колосека на прузи Београд–Панчево потписан је 2014. године, и радови су скоро завршени, а компанија је потом добила да ради и деоницу од Крњаче до Панчева. Свих 16 километара је завршено, али због надвожњака који смо добили као додатне радове Крњача–Панчево ће бити предата у марту, априлу, а све остало у току ове године и то пре рока“, наглашава Султанов.

    Кад је реч о две деонице на међународном железничком Коридору 10, уговори су потписани 2014, а радови су почели у пролеће 2015. и исте године завршени, што је прави куриозитет.

    „Од прве лопате у земљу до завршетка радова и потписивања свих папира све је завршено у октобру, новембру. То нам је дало прилику да кренемо са трећом деоницом која је била планирана за март ове године, а ми смо је почели 2015. године и већ завршили 70–75 одсто посла“, наводи Султанов.

    Подсећа да је у децембру прошле године потписан уговор и за 77 километара барске пруге од Ресника до Ваљева.

    „Управо смо добили вест од Министарства финансија Русије да је уговор прихваћен за финансирање, тј. међувладине процедуре су завршене и крећемо са процедуром за банкарске гаранције, а планирамо почетак радова у априлу следеће године“, каже Султанов.

    На питање када је предвиђено да све буде завршено, истиче да „РЖД интернешенел“ као извођач радова све испоштује у року или пре рока, али је било грешака, које нису биле грађевинске, а тичу се пројектне документације која је каснила.

    „Било је и промена. Кад смо завршили пројекат за Ваљево–Лозницу речено нам је од Владе Србије да то није приоритет, него да је приоритет Стара Пазова–Нови Сад на делу Београд–Будимпешта. Одложили смо пројекат Ваљево–Лозница и кренули да пројектујемо деоницу Стара Пазова–Нови Сад. И то смо завршили, а један део, за тунел и вијадукт, урадио је ЦИП и овог месеца планирамо да кренемо са разговорима о комерцијалном уговору са ’Железницама Србије‘“, објашњава Султанов.

    Он наглашава да компанија има добру сарадњу и партнерски однос са Владом и надлежним Министарством у Србији, као и са „Железницама Србије“. Као важан моменат издваја ангажовање српских подизвођача као подршку локалним предузећима: „Енергопројект нискоградња“, „Гемакс“, „Телефонкабл“, Институт „Михаило Пупин“…

    „То су плате за раднике, порез, искуство, референце за учешће на будућим тендерима у Србији и ван Србије“, наводи Султанов, додајући да у пракси то искуство значи да се, ако је све спремно, одради и до километар пруге на дан.

    На пословима „Руских железница“ у Србији је, ако се не рачунају подизвођачи, ангажовано око сто људи, висококвалификованих стручњака који раде са 105 јединица специјалне железничке опреме.

    „Руске железнице“ иначе имају око милион запослених, 83.000 километара отворене пруге, низ пројектних кућа, телевизију, а према речима нашег саговорника, карактерише их дисциплина од најнижих службеника до самог врха, као у војсци. Највећа брзина возова на руским пругама је 250 километара на сат, а Султанов каже да очекује да ће у Србији та брзина бити 120 километара на сат. Проблем је, како примећује, одржавање пруга после завршетка радова, о чему се тренутно разговара са ресорним Министарством.

    Како додаје, за менаџмент је тренутно критична активност на тунелу Чортановци, на прузи Београд–Будимпешта, са две цеви у дужни 1,1 километар, а одмах за њим вијадукт дужине 3,5 километара за шта још нису добијени зелено светло и грађевинска дозвола.

    Ту си и три деонице на релацији Ниш–Прешево које су већ потписане, а аванс се очекује крајем фебруара после чега ће почети радови.

    „Руске железнице“ се баве и хуманитарним радом: завршен је ремонт две школе, у плану је и трећа. Такође, дају стипендије за школовање стручних кадрова у оквиру уговора о стратешкој сарадњи са „Железницама Србије“. У првој партији 15 студената иде на школовање у Русију.

    Говорећи о животу у Србији, Султанов истиче да кад овде кажеш „Руска железница“ само наилазиш на позитивне реакције. Зато је и лако научио српски јер, како примећује, „не пије воду ако дођеш у Србију, а причаш енглески“.

    Тагови:
    саобраћај, економија, РЖД Интернешнл, Железнице Србије, Железнице Русије, Масурбек Бахтијаревич Султанов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога