Слушајте Sputnik
    Мајор др. Милован Суботић
    © Sputnik / Радоје Пантовић

    Рат на Балкану је извеснији данас него што је то било ’80-их? (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 541

    ДАЕШ се није „изненада десио“ свету, а бавећи се дешавањима на Балкану, правио сам аналогију са дешавањима у исламском свету и њиховим реперкусијама на Балкану, каже за Спутњик мајор др Милован Суботић.

    Мајор др Милован Суботић, научни сарадник Института за стратегијска истраживања Министaрства одбране и аутор књиге „Екстремизам под окриљем религије“, у разговору за Спутњик појаснио је у чему је разлика између вере и верског фанатизма, зашто и како је настала такозвана Исламска држава, али и покушао је да одговори на питање да ли се на простору Балкана током деведесетих догодио етнички или верски сукоб.  

    Говорећи о такозваној Исламској држави, др Суботић је истакао да и сама различитост у терминима који се употребљавају када је реч о овој пошасти савременог света (ИСИС, ИД, ДАЕШ) доста говори колики је то феномен.

    „ДАЕШ је учестао термин јер он нема аутентично тумачење. У арапском свету се њиме означава нешто пејоративно, чиме се прави дистанца од припадника те организације. На тај начин им се даје до знања да нису држава, већ гомила људи које треба проказати, што их ужасно нервира“, објашњава др Суботић.

    Он се слаже да се овај покрет није „изненада десио“ свету и да је, бавећи се дешавањима на Балкану, правио аналогију са дешавањима у исламском свету и њиховим реперкусијама на Балкану.

    „Године 1967. после пораза Арапа у борби са Израелом дошло је до хомогенизације арапског света. Уочена је и законитост како се догађаји у арапском свету рефлектују на Балкан. Правио сам анализу (која указује) да су догађаји и формирање Муслиманске браће врло брзо добили еквивалент у Младим муслиманима у Босни и Херцеговини. Кључни догађај за савремени ислам је ипак проглашење Ирана за прву исламску државу 1970. Одмах затим, осамдесетих година долази и до развоја босанског ислама, да би се деведесетих дошло до тероризма у БиХ“, каже Суботић.

    Борац терористичке организације ИД
    © AFP 2018 / YOUNIS AL-BAYATI

    Он није децидирано одговорио на питање да ли је Балкан, пре свега Босна, на неки начин био полигон, проба за исламски фанатизам који је данас на сцени.  

    „Можемо само да спекулишемо о томе, али тешко је рећи да ли је та прича гајена на овим просторима и да ли је у питању био пробни балон. Тек, чињеница је да се клима променила према оваквој врсти фанатизма тек 2001. године, кад је дошло до терористичких напада у Америци, што је доста касно“, каже наша саговорник.

    Говорећи о религији, он објашњава да се лако може упасти у замку и могу се побркати вера и верници са екстремистима. Као најбољи пример политичког екстремизма он наводи управо — такозвану Исламску државу.

    Говорећи о Балкану, Суботић објашњава да је тешко повући црту између тога да ли је ово подручје било захваћено верским или етничким екстремизмом. Према његовим речима, бивша СФРЈ је имала тај проблем, није било могуће јасно разграничити да ли је то национализам или верски фанатизам.

    Он такође каже да је немогуће одредити — ни шта је шта породило.

    Осамдесетих година, додаје он, утицај религије на косовске Албанце био је јачи него у Босни. Међутим, каже Суботић, у Босни се десило обрнуто — уз новчану помоћ и долазак муџахедина било је јасно шта се хоће: унитарна Босна — муслиманска држава у срцу Европе.

    „Идеја је нешто што не умире на Балкану. Овде је увек могућ рат, и када бисмо сада аргументима мерили потенцијал за нови сукоб у односу на 1988. годину, утврдили бисмо да су ’услови‘  бољи него тада“, каже он.

    Др Суботић каже да на Балкану постоји више жаришта.

    „Рушилачки потенцијал на Косову је несумњив. Косовски феномен је спој религијског фанатизма и етнонационализма уз незаобилазни организовани криминал“, објашњава он.

    Наш саговорник каже да тренутно има четири колоне несигурних безбедносних колосека и потенцијалних жаришта.    

    „Ћелије из ’90-их, уплив ДАЕШ-а који је настао на рушевинама Ал Каиде, и који је фанатичнији, организованији. Затим имамо мигрантску кризу са невероватним потенцијалом инфилтрирања терориста у ове просторе. Четврто, имамо проблем овде на Балкану —  општу екстремизацију друштва. То траје већ 30 година са мањим или већим паузама“, каже он.

    Суботић наводи да је незахвално говорити о будућности и томе да ли је појава ДАЕШ-а пут у нови светски рат.

    „Чињеница је да су арапске земље које су прошле кроз трансформацију регресирале. И управо на овом проблему се огледа слабост која се зове глобализација. Очито су аутократски режими били најбоља брана исламистима“, закључује он.  

    Тагови:
    ДАЕШ, Балкан, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога