Слушајте Sputnik
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 240
    Пратите нас

    Рак дојке је најзаступљенији вид онколошке болести код жена. Данашњим методама могуће је у почетним фазама дијагностиковати ово обољење, па је излечивост подигнута на 98 одсто случајева.

    Хируршко лечење рака дојке не треба да значи само одстрањивање нездравог ткива, већ да омогући добар квалитет живота који је жена имала и пре болести. То подразумева добру комуникацију између онколога и пластичног хирурга, док би у најбољем случају то требало да буде једна особа, сматра хирург са московског Научно-истраживачког института за онкологију „Херцен“ Азиз Зикирјахоџајев.

    Mосковско научно-истраживачки институт онкологије „Херцен“
    © Фото
    Mосковско научно-истраживачки институт онкологије „Херцен“

    Азиз Зикирјахоџајев, који на Институту за онкологију „Херцен“ већ дуже време обавља обе функције допутовао је у Београд на симпозијум „Стремљења у онкологији“ који се одржава од 21. до 23. марта у КБЦ „Бежанијска Коса“.

    Поред њега допутовао је и шеф торако-абдоминалне хирургије, такође са Института „Херцен“ Андреј Рјабов, који је уједно и предводник руске делегације, који каже да његове колеге у Београд нису дошле да донесу рецепт већ да направе добру перспективу за будућу сарадњу између „две братске земље“.

    Рак дојке је најзаступљенији вид онколошке болести код жена, с обзиром на то да статистика каже да свака десета жена има шансе да оболи. Будући да је данашњим методама могуће у почетним фазама дијагностиковати ово обољење, излечивост је подигнута на 98 одсто случајева. Међутим, главно питање које и даље остаје отворено је како подићи квалитет живота жена након хируршког одстрањивања тумора.

    Зикирјахоџајев каже да велики број жена у Европи, чак 30 одсто, није задовољно резултатима лечења од рака дојке, односно сопственим квалитетом живота након операције. Такав резултат настаје услед недовољне комуникације између онколога и пластичног хирурга.

    „С обзиром на то да је лечење рака дојке постало веома успешно, неопходно је посветити пажњу омогућавању квалитетног живота женама и након операције — не дозволити да тај захват ускрати женама друштвени живот, односно да због нарушеног естетског изгледа не могу да уживају у обичним стварима, попут одласка на плажу“, каже он.

    Најважнија је комуникација између специјалиста, сматра Зикирјахоџајев, како би се унапред договорили шта је неопходно учинити да један другом олакшају посао и постигну најбољи могући резултат како пацијенткиња не би морала да трпи непотребне последице.

    „У Русији је, међутим, постала пракса да те две функције обавља један човек, односно да окнолог постане и специјалиста пластичну хирургију. У свим већим градовима попут Москве, Санкт Петербурга, Ростова на Дону, Казања, односно где год постоје веће онколошке клинике у којима ради неколицина хирурга, пракса је да они буду уједно и онколози и пластични хирурзи“, тврди Зикирјахоџајев.

    То им, објашњава он, омогућава да постигну најбоље резултате, како би пацијенти били задовољни резултатима лечења.

    С обзиром на то да свака клиника жели да привуче што више пацијената својим умећем, као и да пацијент не бира клинику због амбијента већ због специјалисте који у њој ради, Зикирјахоџајев сматра да би тај концепт требало применити у свим онколошким центрима како би се драстично побољшао квалитет живота жена, када већ за тако нешто постоји могућност.

    Тагови:
    симпозијум, онкологија, рак дојке, рак, Институт Херцен, Азиз Зикирјахоџајев, Москва, Београд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога